НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И ИНТЕРКУЛТУРНИ ДИЈАЛОГ

Преглед истраживања

Сажетак

Културолошки и културно-политички аспекти фено­мена националног идентитета, представљају основни пред­мет овог истраживања. Успостављање интерпретативних релација између културе/културног идентитета и нацио­налног идентитета има за циљ фокусирање на његове позитивне функције. С циљем издвајања онога што овај феномен чини друштвено продуктивним обликом социјалне идентификације од оног негативног што има своје исходиште дру­гим феноменима, односно ширем друштвеном, а пре свега политичком контексту, остварен је и осврт на деструктивне последице политичке/идеолошке инструментализације идентитетског дискурса. Будући да се у литератури неретко управо културна и етничка димензија националног иден­титета узимају као спорне, у смислу опасности које носе есенцијалистичка тумачења, односно инструментализације од стране политичких стратегија, овакав поглед значи и могућност потпунијег разумевања феномена. Успотављањем овако постављених интерпретативних релација између на­ционалног идентитета и интеркултурног дијалога могуће је остварити увид у оно по чему национални идентитет и интеркултурни дијалог могу бити компатибилни; a једна од водећих идеја овог рада управо и јесте та да национални идентитет, као продуктиван вид социјалне идентификације u друштвеноисторијски конструкт, није инкопатибилан с процесима међународних интеграција, односно са интеркултурним дијалогом као њиховом релевантном социокултурном претпоставком.

Извори и литература

Референце

  1. Андерсон Б. (1998) Нација, замишљена заједница, Пла­то, Београд
  2. Базић, J., (2011) „Национални идентитет у процесу политичке социјализације“, Српска политичка мисао, 4/2011, Београд
  3. Бајар, Ж. Ф. (2009) „Имагинарно у идентитетској афирмацији“, Идентитет(и), СИО, Београд, стр. 384-391.
  4. Бела књига о интеркултурном дијалогу, Савет Европе, Стразбур, 2008, http://www.coe.int/t/dg4/intercultural/Source/Pub_White_Paper/WhitePaper_ID_SerbianVersion.pdf
  5. Бер, В. (2001), Увод у социјални конструкционизам, Бе­оград
  6. Голубовић, (1999), Ja и други. Антрополошка истраживања индивидуалног и колективног идентитета, Република, Београд
  7. Вест, К. (2008), „Нова културна политика различитости“, Студије културе, (прир. Ђорђевић, Ј.), стр. 423-­435, Службени гласник, Београд
  8. Ђерић, Г. (2005), Пр(а)во лице мнонжине, Београд
  9. Жунић, Д. Национализам и књижевност http://rss.archives.ceu.hu/archive/0000n27/01/133.pdf
  10. Камијери К. (2009) „Културе и стратегије или хиљаду начина прилагођавања“, Идентитет(и), Cliо, Бео­град 105-113.
  11. Кодрић, С., (2010) „Идеологија националног идентите­та и националне културе“, у зборнику: У част Пера Јакобсена, (ур. Ајдачић, Д., Лазаревић Ди Ђакомо, П.), 225-239, Београд
  12. Connel S., Hartman, D., (1998) Ethnicity and Race, Making Identities in Changing World, Pine Forge Press Sage Pu­blications, Londor
  13. Лошонц А. (2001), „Културна плуралност, различитости или пракса прихватања“, Нова српска политичка мисао, вол. VIII, бр. 1-4, стр. 7-25, Београд
  14. Недељковић, С. (2007), Част, крв и сузе. Огледи из антропологије етницитета и национализма. Београд
  15. Београд Прелић, М. (2008), (Н)и овде, (н)и тамо: етнички идентитет Срба у Мађарској на крају XX века, Посебна издања ЕИ САНУ 64, Београд
  16. Rapport, N., Overing Ј. (2000), „Culture“, in: Social and Cultural Anthropology: The Key Concepts, Routledge, London, pp. 92-102.
  17. Радојчић, М. (1996) „Политичка култура као фактор разумевања друштвених промена“, Филозофија u друштво, бр.9-10, стр. 185-192, Београд
  18. Руано-Борбалан, Ж. (2009) „Идентитет, ресурс за акцију“ Идентитет(и), Clio, Београд, стр. 419-424.
  19. Павловић. М. (1991), „Глобализација и регионални културни идентитет“, Појмовно-методолошки оквир проучавања етничког идентитета Срба у Батањи, Београд
  20. Пузић, С. (2004) „Мултикултурализам и изазови посттрадиционалне плурализације“, Политичка мисао, вол. XLI, бр. 4, стр. 59-71, Zagreb
  21. Раденовић, С., (2006) „Национални идентитет, етницитет, (критичка) култура сећања“, Филозофија и дру­штво, 3/2, 2006,220-237, Београд
  22. Рот, К. (2000), Слике у главама, Београд Робинс К. (2008) „Ка Лондону: граду изван нације“, Студије културе, (прир. Ђорђевић, Ј), Службени гласник, Београд
  23. Смит, Е., (1998), Национални идентитет, Библиотека XX век, Београд
  24. Тијес А.М. (2009) „Културна производња европских на­ција“, Идентитет(и), Cliо, Београд
  25. Формозе, Б. (2009) ,,Расправе о етницитету“, Идентитет(и), 295-312, Cliо, Београд
  26. Халперн К, Руано-Борбалан К., прир. (2009), Идентитет(и), Cliо, Београд