Политика националне безбедности 1/2019

БОМБАРДОВАЊЕ СРЈ – СУСПЕНДОВАЊЕ СУВЕРЕНИТЕТА ДРЖАВЕ И СТВАРАЊЕ СТАЊА ЕКОЛОШКЕ КАТАСТРОФЕ

Аутори
УДКУДК: 341.31NATO(497.11+497.16)”1999”:[321.011+504 Стране217-236 Година2019
Преузми PDF 10.22182/pnb.1612019.10
Преглед истраживања

Сажетак

Основни циљ рада јесте анализа појединих историјских, друштвених и политичких околности које су довеле до тачке преокрета у међународним односима и историјског преседана – први пут у новијој европској историји нападнута је једна европска земља без одобрења Савета безбедности. Свеукупни напори које су предузели ОЕБС и Контакт група великих сила у тражењу „конструктивног дијалога без условљавања“ као и предлози Србије у виду Споразума о политичким оквирима самоуправе на Косову и Метохији нису донели решење. Након мукотрпних преговора у Рамбујеу који су завршени неуспехом напуштено је „једино мирно решење“ и почео је нови рат на Балкану. Иако не постоји ниједан документ УН или Контакт групе који би потврдио стварање „издвојеног идентитета“ Косова, НАТО и Мисија УН омогућиле су процесе који воде државном, економском и културном издвајању Косова из Србије. Поред цивилизацијског преуређења Косова и Метохије, ова територија и подручје Србије постали су својеврстан полигон за испитивање новог наоружања и изазивање стања еколошке катастрофе.

Извори и литература

Референце

  1. Гаћиновић Радослав, „Војна неутралност и будућност Србије“, Политика националне безбедности, година IX, vol. 14, број 1/2018.
  2. Дашић Дејан, „Гласине као вид симболичке моћи – медији између истине и манипулације“, Национални интерес, година XIV, vol. 32, број 2/2018.
  3. Ђорђевић Ивица, Безбедоносна архитектура у условима глобализације, Службени гласник, Београд, 2007.
  4. Здравковић Хелена, Политика жртве на Косову, идентитет жртве као примарни дискурзивни циљ Срба и Албанаца у упорном сукобу на Косову, Српски генеалошки центар, Београд, 2005.
  5. Иконић Слободан, „Гротеска од правде“, НИН, бр. 2540, 2. 9. 1999.
  6. Јовановић Драган, „Уранијумска жетва“, НИН, бр. 2571, 6. 4. 2000.
  7. Јовановић Мирко, „Заштита животне средине током оружаних сукоба“, Војно дело, 5/2015.
  8. Крстић Бранислав, Косово пред судом историје, Издање аутора, Београд, 2000.
  9. Малисев, Л. П.„Војно-еколошка анализа Европе“, ГС ВС РФ, Безопасност-92 ОВС, 1992.
  10. Мароевић Раде, „Лекција број 1 – највећа америчка база после Вијетнама“, НИН, 25.11. 1999.
  11. Мароевић Раде , „Ипак спорaзум“, НИН, 23. 9. 1999.
  12. Милосављевић Maријана, „Живот опасан по здравље“, НИН, бр. 2540, 2. 9. 1999.
  13. Павловић Слободан, „Дух ван боце“, НИН, бр. 2549, 4. 11. 1999.
  14. Пахомов Л.Г., Спектор В. Н. „У Европи је већ почела еколошка катастрофа“, Независимаја газета, бр. 111, 23. 6. 1999.
  15. Смајловић Љиљана, „Протеривање Србије“, НИН, бр. 2549, 4. 11. 1999.
  16. Тетекин Слава, „НАТО уздрмао светски поредак“, Политика, 3. 11. 1999.
  17. UNEP, Technical report on capacity-building for the assessment of depleted uranium in Iraq, Switzerland: United Nations Environmental Program, 2007.
  18. Ševarlić Miladin, “Consequences of NATO aggression on agriculture and food industry of FR Yugoslavia”, Ekonomika poljoprivrede, 2001.
Из истог броја

Повезане публикације