Политика националне безбедности 2/2020

ГЕОПОЛИТИКА И ЕНЕРГЕТСКА БЕЗБЕДНОСТ БАЛКАНСКИХ ДРЖАВА

Аутори
УДКУДК: 327::911.3]:620.9(497) Стране113-131 Година2020
Преузми PDF 10.22182/pnb.1922020.5
Преглед истраживања

Сажетак

Крај XX и почетак XXI века су довели до великог броја промена које су се одразиле на свим пољима. Ограниченост ресурса и потреба за енергијом су заслужено заузели своје место међу кључним чиниоцима креирања међународне политике земaља широм света, при чему је рођен један нови вид дипломатије – енергетска дипломатија. Главни циљ рада је критичка анализа енергетске безбедности европских земаља, са нарочитим фокусом на енергетску безбедност балканских земаља. У раду се нарочито анализира утицај геополитичких фактора по питању енергетске зависности европских земаља. Истовремено се преиспитује могућност коришћења енергетске дипломатије у циљу јачања регионалне сарадње на Балкану. Рад се ослања на геополитички приступ разумевању међународних односа уз коришћење географског и компаративног метода.

Извори и литература

Референце

  1. Garding Sarah, Ratner Michael, Welt Cory and Zanotti Jim. 2020. TurkStream: Russia’s Newest Gas Pipeline to Europe, Federation of American Scientists.
  2. Гаћиновић, Радослав. 2014. ,,Енергетска безбедност државе“. Политика националне безбедности, 6 (1), стр. 9-29.
  3. Гламочак, Марина. 2015. ,,Енергетска зависност од Западне Европе: успон и пад“. Међународна политика, LXVII (4), стр. 279-303.
  4. Eurostat. 2019. Energy production and imports – Eurostat, 01. 01. 2019, https://ec.europa.eu/eurostat/statistics-explained/index.php/Energy_production_and_imports#The_EU_and_its_Member_States_are_all_net_importers_of_energy
  5. IEA – International Energy Agency, 29. 07. 2020, https://www.iea.org/data-and-statistics?country=EU28&fuel=Imports%2Fexports&indicator=Natural%20gas%20imports%20vs.%20exports
  6. Јефтић-Шарчевић, Невенка и Стојић-Карановић Едита. 2013. „Енергенти један од носећих стубова геополитичке моћи Русије“, Међународна политика, LXV (4), стр. 447-463.
  7. Миловановић, Здравко, Папић Љубиша, Думоњић-Миловановић Светлана, Милашиновић Александар и Кнежевић, Дарко. 2018. Одрживо планирање енергије: технологије и енергетска ефикасност. Чачак: Истраживачки центар DQM.
  8. Министарство спољних послова Републике Србије, 15. 06. 2019: http://mfa.gov.rs/en/foreign-policy/bilateral-issues/96-bilateral-issues/12249-bulgaria
  9. NY Times. 2020. „U.S. Keen to Ensure Russian Pipeline Does Not Threaten Europe, Pompeo Says“, 30. 07. 2020, https://www.nytimes.com/reuters/2020/07/30/world/europe/30reuters-usa-senate-pompeo-pipeline.html?searchResultPosition=1
  10. Перишић, Срђан и Таловић Виолета. 2016. ,,Енергетска стратегија Русије и Србије – ехо Јужног тока“. Војно дело, (7) 2016, стр. 28-44.
  11. Пророковић, Душан. „Геополитички контекст енергетске безбедности“. Међународна политика, LXXII (1), стр. 254-273.
  12. Републички завод за статистику. 2019. Трендови, IV квартал 2018. Београд: Републички завод за статистику.
  13. Спутњик. 2020. „Ангела Меркел: Северни ток 2 мора бити завршен“, 01. 07. 2020, https://rs lat.sputniknews.com/evropa/202007011122908366-angela-merkel-severni-tok-2-mora-biti-zavrsen/
  14. Stojadinović Miša and Rašković Talović Violeta. 2018. „Serbia and China: The Geopolitical and Economic Importance of Mutual Cooperation for Serbia“. Working Paper (39). Budapest: China-CEE.
  15. Högselius, Per. 2019. Energy and Geopolitics. New York: Routledge.
  16. Center for International and Security Relations. 2013. Bulgarians in Serbia and Serbian-Bulgarian Relations in the Light of Serbia’s European Integration. Belgrade: Center for International and Security Relations.
  17. Workman, Daniel. 2019. „Bulgaria’s Top Trading Partners”. Bulgaria: World’s Top Exports, 10 June 2019.
  18. Yafimava, Katja. 2015. ,,European Energy Security and the Role of Russian Gas:: Assessing the Feasibility and the Rationale of Reducing Dependence“. Istituto Affari Internazionali (12), pp. 1-21.
Из истог броја

Повезане публикације