ГЕОПОЛИТИЧКИ АСПЕКТИ ЕМИГРАЦИОНЕ ЕРУПЦИЈЕ ИЗ БЛИСКОИСТОЧНЕ „ВЕЛИКЕ ПУКОТИНЕ“
Milomir Stepic
Open publicationНакон одржавања минималног раста у 2014, привреда Русије ће забележити дубоку рецесију 2015, након чега следи стабилизација 2016, са вероватним јењавањем геополитичких тензија. Тренд пада привредног раста у Русији погоршава се услед комбинованог ефекта колапса цене нафте и економских санкција, које су довеле до драстичне депресијације рубље, снажних финансијских притисака на банкарски сектор и компаније и погоршаних економских очекивања. Успоравање раста је последица оштрог пада инвестиција и успоравања приватне потрошње, те снажног убрзања одлива капитала, повећаних трошкова кредитирања и раста инфлације. Извесно је да ће руска привреда морати да претрпи тежак период адаптације пре него што дође на нову (нижу) равнотежну тачку. Међународне девизне резерве Русије пале су за 24,4% у 2014, на 385 милијарди долара 1. јануара 2015. Додатно, девизне резерве смањене су за 16 милијарди долара од почетка године, закључно са крајем октобра 2015. Инфлација је у првих десет месеци 2015. износила високих 11,2%. Коначно стабилизована рубља је изгубила скоро петину своје вредности према евру у последњих 12 месеци, закључно са новембром 2015, док је пад у односу на долар био још снажнији. Нето одлив капитала из землље одстране компанија и банака достигао је 151,5 милијарди долара у 2014, док се предвиђа да ће он остати висок и током 2015 (70 милијарди долара). Западне санкције и њихов утицај на финансирање корпорација представљају већу претњу производњи нафте Русије него сама ниска цена нафте, закључак је мартовског (2015) извештаја Фицха, светске рејтинг агенције. Руске нафтне компаније могу издржати и цену од 55 долара за барел неколико година, али ако се приступ финансирању не поправи и ограничења извоза остану, произвођачи неће моћи да предузму инвестиције које су потребне за одржавање производње средњорочно. Ово је посебно важно јер око половине буџета Русије чине приходи везани са енергенте. Иначе, последњих месеци Русија је смањивала извоз сирове нафте и уместо тога добар део продукције слала домаћим рафинеријама, што доноси више стопе приноса него продаја сирове нафте на светском тржишту по текућим ниским ценама.