ПОСТХУМАНИЗАМ: ИСТОРИЈА, ЦИЉЕВИ И НЕПОСРЕДНЕ ОПАСНОСТИ
Др Љубиша Деспотовић, Александар Саша Гајић
Отвори публикацијуУпркос томе што је инструментализован кроз писане наративе и званичну историју сећања, како у Краљевини Југославији, тако у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Гаврило Принцип, у Србији, упоредо са званичном, историјском улогом постаје супкултурни јунак и херој улице, о чему сведочи континуирана употреба његовог лика у уличној уметности. Како би се разумеле употребе његове биографије у популарној култури и у јавном простору, анализом су обухваћени мурали на којима је Принцип представљен као: 1. мученик; 2. морални победник и 3. заштитник навијачке супкултуре. Анaлиза показује да све три фигуре остају међузависне, па се садржаји једне препознају у другој, творећи тако сложену репрезентацију отпора који надилази идеолошке, политичке и културне границе. У том смислу, репрезентације ,,моралног победника” и ,,заштитника навијача”, могу се схватити као подваријанте представа о херојству и мучеништву које припадају ширем политичком контексту. Ослањањем на концепте златног доба Раула Жирардеа и, празног означитеља Ернeста Лаклоа, ауторка интерпретира визуелна прилагођавања лика Гаврила Принципа различитим хронолошким и културним приликама.