ГЕОПОЛИТИЧКИ АСПЕКТИ ЕМИГРАЦИОНЕ ЕРУПЦИЈЕ ИЗ БЛИСКОИСТОЧНЕ „ВЕЛИКЕ ПУКОТИНЕ“
Milomir Stepic
Open publicationТекст о мигрантској кризи полази од претпоставке да се ради о спонтано организованом процесу који има низ окидача (или узрока) и вишеструке и далекосежне последице на земље порекла а понајвише и на земље пријема. Он га карактерише као сеобу народа, а теоријски као стратешки организоване миграције у којима се мешају принудни и економско-подстицајни елементи. Узроци су економске и политичке природе, али и ратови и кризе отворене ‘Арапским пролећем’ тј. зимом. Аутор прво даје кратак осврт на историјат великих сеоба, затим одговара на неколико питања: Да ли се ради о спонтаном или организованом процесу? Да ли су у питању избеглице или мигранти? Какве су последице и који је смисао целокупне појаве? Јанковић наводи да су планови за велико мигрирање дугорочно и постављани још пре Другог свтеског рата, као и да су развијани и подстицани од стране западне финансијско-политичко-интелектуалне олигархије и у новије време. Вршећи поређење низа избегличких криза: палестинске, конгоанске и друге, он указује да избеглице вазда иду у околне земље, док мигранти одлазе даље у потрази за бољим животом. У тексту се посебно обрађују вишеструке последице по ЕУ, што се наслања на раније ауторове текстове посвећене политици ЕУ према јужном и источном Средоземљу те квалитету и дометима ЕУ политика у том делу света. Аутор закључује да је велика мигранстка криза део ширег процеса разбијања хомогености у западным друштвима и државама као пледојаеа за исти процес у остатку света. Насупрот томе, у европским друштвима јачају политички покрети који траже повратак суверености.