Политика националне безбедности 1/2021

КОМУНИКАЦИОНИ СУВЕРЕНИТЕТ СРБИЈЕ И НОВИ ИНСТРУМЕНТИ МЕКЕ МОЋИ

Authors
UDCУДК: 316.774(497.11) Pages127-147 Year2021
Download PDF 10.22182/pnb.2012021.7
Research overview

Abstract

Посматрајући појам безбедности као једну од виталних функција државе, у чијој структури и мноштву субјеката се издвајају комуникацијски токови, у тексту се разматра улога информација и јавног мњења у процесима заштите националних вредности. У мултиполарном геополитичком окружењу постепено се редизајнира природа међународних односа, али и инструмената националне моћи. Дигиталне технологије све чвршће се интегришу у савремене информационо-комуникационе системе и безбедносне стратегије, ширећи меку моћ која значајним психолошким деловањем постаје много ефикаснија од војне силе. У конфликтним ситуацијама и временима међународних притисака, у пропагандним акцијама побеђује онај ко креира доминантни дискурс, не само унутар сопствене заједнице, већ и у ширем делу глобалног аудиторијума. Планирање, обликовање, спровођење и управљање сложеним поступком конструисања стварности део је измењеног референтног оквира, у којем сваки медиј има значај и место у ширем систему пропагандног утицања. То значи да није важно шта се десило, већ како ће то да буде медијски представљено. Такође, дигитално доба је донело нови изазов – друштвене мреже, односно могућности комуникације и ширења информација ван традиционалног начина организације медијских субјеката, што је посебан аспект разматрања. Јасно је да у глобалном умреженом друштву државе имају све тежи задатак да одржавају комуникациони суверенитет, чему доприносе и бројне унутрашње слабости, али је исто тако јасно и да је неопходно обликовати јасну медијску стратегију за неговање и очување основних националних вредности, уместо једноставног декларативног залагања за њих.

Sources and literature

References

  1. Al Jazeera – О nama. Poslednji pristup 29. decembar 2020. https://balkans.aljazeera.net/o-nama.
  2. B. 29. jul 2020. „Ukupni prihodi medija od marketinga u 2019. bili 210 miliona evra.“ Udruženje novinara Srbije. Poslednji pristup 26. decembar 2020. http://uns.org.rs/sr/desk/UNS-news/101906/ukupni-prihodi-medija-od-marketinga-u-2019-bili-210-miliona-evra.html.
  3. Beta. 2. novembar 2020. „Tramp ima 6,5 puta više pratilaca na društvenim mrežama od Bajdena.“ Danas. Poslednji pristup 26. decembar 2020. https://www.danas.rs/svet/tramp-ima-65-puta-vise-pratilaca-na-drustvenim-mrezama-od-bajdena.
  4. Beta. 9. januar 2021. Tviter trajno suspendovao nalog Donalda Trampa. N1. Poslednji pristup 11. januar 2021. https://rs.n1info.com/svet/tviter-trajno-suspendovao-nalog-donalda-trampa.
  5. Bodin, Jean. 1977. Les Six Livres de la Republique, Paris: Aalen, Scientia.
  6. Vajdijanatan, Siva. 2018. Antidruštvene mreže: kako nas Fejsbuk razdvaja i podriva demokratiju. Beograd: Clio.
  7. Гаћиновић, Радослав. 2017. „Национална безбедност као кључни фактор у функционисању модерне државе.“ Војно дело 69 (1): 87–97. doi: 10.5937/vojdelo1701087G.
  8. Gemius audience. 2020. “Najposećeniji Veb portali u Republici Srbiji“. Poslednji pristup 25. decembar 2020. https://rating.gemius.com/rs/tree/32.
  9. Деспотовић, Љубиша и Зоран Јевтовић. 2010. Геополитика и медији. Нови Сад: Култура полиса, Графомаркетинг.
  10. Ђурић Живојин, и Миша Стојадиновић. 2018. „Држава и неолиберални модели урушавања националних политичких институција.“ Српска политичка мисао 25 (62): 41–57. doi: 10.22182/spm.6242018.2.
  11. Зиновјев, Александар А. 2003. Слом руског комунизма. Београд: БИГЗ.
  12. Јевтовић, Зоран. 2015. „Асиметрична битка за утицајем на Балкану.“ У „Геополитички положај Србије и Балкана између евроатлантизма и евроазијства“, ур. Љубиша Деспотовић Александар Гајић, посебно издање, Култура полиса: часопис за неговање демократске политичке културе: 189–204.
  13. Јевтовић, Зоран. 2019. „Марксови погледи на новинарство и слободу штампе.“ Национални интерес: часопис за национална и државна питања 15 (36): 131–152. doi: 10.22182/ni.3632019.6.
  14. Јевтовић, Зоран. 2000. Тоталитаризам и масмедији. Неготин, Београд: Студио РАС.
  15. Јевтовић, Зоран, и Предраг Бајић. 2017. „Промена комуникационе парадигме у извештавању о мигрантима у дневној штампи Србије.“ У „Култура безбедности: мигрантске кризе, стање, перспективе, ризици“, ур. ЉубишаДеспотовић и Александар Гајић, посебно издање, Култура полиса: часопис за неговање демократске политичке културе: 221–239. УДК 314.15:316.776(497.11).
  16. Јевтовић, Зоран, и Предраг Бајић. 2019. „Неуспела транзиција медијског система Србије.“ Социолошки преглед 53 (3): 1020–1045. doi: 10.5937/socpreg53-22587.
  17. Jevtović, Zoran, i Predrag Bajić. 2020. „Govor mržnje u popularnim medijima u Srbiji.“ U Medijska politika i evrointegracije, prir. Irina Milutinović, 129–148. Beograd: Institut za evropske studije & Hanns-Seidel-Stiftung.
  18. Kardon, Dominik. 2013. Internet demokratija. Obećanja i granice. Beograd: Fabrika knjiga.
  19. Kastels, Manuel. 2014. Moć komunikacija. Beograd: Clio.
  20. Кнежевић, Милош. 2020. „Велике и мале нације и државе у међународним односима: осврт на односе и својства величине у геополитици.“ Политика националне безбедности 11 (19): 39–61. doi: 10.22182/pnb.1922020.2.
  21. Лукић, Радомир. 1995. Теорија државе и права: теорија државе. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
  22. Manovich, Lev. 2008. “The practice of everyday (media) life.” Poslednji pristup 8. decembar 2020. http://manovich.net/content/04-projects/059-the-practice-of-everyday-media-life/56_article_2008.pdf.
  23. Милетић Мирко, и Невена Милетић. 2012. Комуниколошки лексикон. Београд: Мегатренд универзитет.
  24. Милутиновић Ирина. 2017. „Медијски систем и национални интерес у контексту евроинтеграција: стање и перспективе Републике Српске.“ Национални интерес: часопис за национална и државна питања 13 (28): 87–104.
  25. Naj, Džozef. 2012. Budućnost moći. Beograd: Arhipelag.
  26. Nye, Joseph. February 23, 2006. “Think Again: Soft Power.” Foreign Policy. Poslednji pristup 25. decembar 2020. https://foreignpolicy.com/2006/02/23/think-again-soft-power.
  27. Петровић Радивоје, и Предраг Бајић. 2019. „Ријалити као медијска доктрина реконструкције свести преко штампе.“ Зборник Матице српске за друштвене науке 70 (172): 603–614. doi: 10.2298/ZMSDN1972603P.
  28. Pioniri. 2020. Social Serbia 2020 – Stanje društvenih medija. Poslednji pristup 28. decembar 2020. https://pioniri.com/sr/socialserbia2020.
  29. Политика. 2013. „Путиново оружје у медијском рату.“ 18. август: 2.
  30. Popović, Novak. 2008. „Suverenost u novoj komunikativnoj strategiji.” Argumenti: časopis za društvena i politička pitanja 2 (3): 9–27.
  31. Price, Monroe E. 2002. Media and sovereignty: The global information revolution and its challenge to state power. Cambridge, London: The MIT press.
  32. Social media users in Serbia. 2020. Poslednji pristup 29. decembar 2020. https://napoleoncat.com/stats/social-media-users-in-serbia/2020/12.
  33. Schudson, Michael. 2003. The sociology of news. New York: W. W. Norton & company.
  34. Стратегија националне безбедности Републике Србије. 2009. Последњи приступ 28. децембар 2020.http://www.mod.gov.rs/multimedia/file/staticki_sadrzaj/dokumenta/strategije/Strategija%20nacionalne%20bezbednosti%20Republike%20Srbije.pdf.
  35. Стратегија националне безбедности Републике Србије. 2019. Последњи приступ 28. децембар 2020. http://www.mod.gov.rs/multimedia/file/staticki_sadrzaj/dokumenta/strategije/2019/Strategija%20nacionalne%20bezbednosti%20RS.pdf.
  36. Стратегија развоја система јавног информисања у Републици Србији за период 2020-2025. година. Последњи приступ 24. децембар 2020. https://www.media.srbija.gov.rs/medsrp/dokumenti/medijska_strategija210_cyr.pdf.
  37. Суботић, Милован. 2018. „Хибридни рат – новост или историја која се понавља новим средствима.“ У Хибридно ратовање – дилема концепта савремених сукоба (тематски зборник), ур. Небојша Николић, 28–46. Београд: Институт за стратегијска истраживања, Универзитет одбране, Република Србија.
  38. TV N1. Media ownership monitor Srbija. Poslednji pristup 28. decembar 2020. http://serbia.mom-rsf.org/rs/mediji/detail/outlet/n1-tv/.
  39. U Srbiji na dnevnom nivou veći broj korisnika interneta od gledalaca televizije. 18. jul 2020. Biznis & Finansije. Poslednji pristup 29. decembar 2020. https://bif.rs/2020/07/u-srbiji-na-dnevnom-nivou-veci-broj-korisnika-interneta-od-gledalaca-televizije.
  40. Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima. 1948. Poslednji pristup 22. decembar 2020. https://www.ohchr.org/EN/UDHR/Documents/UDHR_Translations/cnr.pdf.
  41. Habermas, Jirgen. 1969. Javno mnenje. Beograd: Kultura.
  42. Hudelist, Darko. 10. decembar 2016. „Reporteri Globusa u najjačem ruskom glasilu na Balkanu – Sputnik, Putinova medijska centrala u Srbiji: ‘Da, financiraju nas Rusi, plaće stižu iz Moskve’.“ Jutarnji list. Poslednji pristup 26. decembar 2020.https://www.jutarnji.hr/globus/svijet/reporteri-globusa-u-najjacem-ruskom-glasilu-na-balkanu-sputnik-putinova-medijska-centrala-u-srbiji-da-financiraju-nas-rusi-place-stizu-iz-moskve-5373991.
  43. Christians, Clifford, Theodore Glasser, Denis McQuail, Kaarle Nordenstreng, & Robert White. 2009. Normative theories of the media: journalism in democratic societies. Urbana (IL, USA): University of Illinois Press.
  44. Чернов, Александар. 2007. Трагање за културним идентитетом – фактор медија. Београд: Прометеј.
  45. Šuvaković, Uroš, i Branislava Kragović. 2014. „Elektronski mediji kao jedan od prvih faktora uticaja na proces desuverenizacije država.“ U Globalizacija i suverenost – sa osvrtom na Bosnu i Hercegovinu (zbornik radova), prir. Braco Kovačević, 271–280. Banja Luka: Evropski defendologija centar.
From the same issue

Related publications