Национални интерес 1/2017

МЕЂУНАРОДНОПРАВНА ЗАШТИТА РАЊЕНИКА, БОЛЕСНИКА И САНИТЕТСКОГ ОСОБЉА

Аутори
УДКУДК 341.33 Стране141-170 Година2017
Преузми PDF 10.22182/ni.2812017.7
Преглед истраживања

Сажетак

Ратови и оружани сукоби који су настали још у давна времена са стварањем првих држава наставили су се у кон­тинуитету са мањим или већим прекидима све до данашњих дана. У свим ратовима и оружаним сукобима највише су поред војника страдала и цивилна лица, ратни заробљеници, рањеници, болесници и санитетско особље. У то време нису постојала никаква опште усвојена правила за вођење ратова, нити избор средстава која се могу употребљавати, нити која су лица заштићена у ратовима. Тек у другој половини XIX века настаје прва кодификација правила ратног права и то оснивањем Међународног Црвеног крста у Женеви 1863. године. Врло брзо је дошло до доношења низа међународних конвенција којима се регулише ратно право. На овај начин је први пут у историји цивилизације на међународном пла­ну извршена међународна кодификација ратног права и на одређени начин ублажила све страхоте страдања и патње војних и цивилних лица. У наведеним међународним конвенцијама значајно место заузимају санитетске војне и цивилне службе које имају посебну заштиту без обзира којој зараћеној страни припадају. Даља прогресивна хуманизација рат­ног права наставља се и у XX веку када се усвајају познате и опште прихваћене Женевске конвенције из 1929. године, Женевске конвенције из 1949. године и Допунски протоколи уз ове Конвенције из 1977. године. Иако наведене Женевске конвенције из 1949. године и Допунски протоколи уз ове Конвенције из 1977. године нису савршене и свеобухватне, оне представљају веома важан и незаобилазан међународни инструмент заштите цивилног становништва, ратних заробљеника, рањеника, болесника, бродоломника и санитетског особља у свим ратовима и оружаним сукобима, a оправдале су своје постојање у хуманизацији ратова и оружаних сукоба.

Извори и литература

Референце

  1. Аврамов Смиља, “Извори ратног права”, Југословенска ревија за међународно право, бр. 2, Београд, 1958.
  2. Барби Анри, Српска епопеја агонија једног народа 1915, “Ником”, “Матеос” Београд, 1990.
  3. Борба по правилима приручник о праву оружаних сукоба, Друштво Црвеног крста Србије и Црне Горе, Међународни комитет Црвеног крста из Женеве, Бе­оград, 2004.
  4. Ван Тинхофен Аријус, Страхоте рата у Србији днев­ник ратног хирурга, Београд, Утопија, 2005.
  5. Возлер Мајкл, Праведни и неправедни ратови, Морални аргумент са историјским примерима, Службени гласник Београд, 2010.
  6. Динан Анри, Сећање на Солферино, српско издање Међународног комитета Црвеног крста из Женеве 1998.
  7. Друштво Црвеног крста Краљевине Југославије Споменица 1876-1936, Београд, 1936.
  8. Ћуковић Исидор, Нађмеђер Аустроугарски логор за Србе 1914-1918, Сигнатуре, Београд, 2002.
  9. Етински Родољуб, “Моћ и право у случају агресије НАТО држава против СР Југославије”, Зборник ра­дова Међународни симпозијум НАТО агресија на СР Југославију 99, Нови Сад, 2000.
  10. Женевске конвенције о заштити жртава рата од 12. августа 1949. године и Допунски протоколи уз ове Конвенције од 8. јуна године, Југословенски црвени крст Београд, 1997.
  11. Ивановић Ђоко, “Положај жртава рата у петој непријатељској офанзиви”, Југословенска ревија за међународно право, бр. 3, Београд, 1958.
  12. Јаковљевић Бошко, Међународни Црвени крст, друго издање, Београд, 1981.
  13. Јовановић Радмило, “Болесници и рањеници”, Југословенска ревија за међународно право, бр. 2, Београд, 1958.
  14. Казимировић Милош, Хаутман Ханс, Крвави траг Великог рата злочини аустроугарске и њених савезника 1914-1918. у светлу аустријских докумената, Нови Сад, Прометеј, Београд, Радио-Телевизија Србије, 2015.
  15. Кривокапић Борис, “Агресија НАТО на Југославијугрубо кршење норми унутрашњег права држава агресора”, Југословенска ревија за међународно пра­во, бр. 1-3, Београд, 1999.
  16. Лексикон Народноослободилачког рата и револуције у Југославији 1941-1945, Прва књига А-Љ, “Народна књига”, Београд, “Партизанска књига”, Љубљана, 1980.
  17. Лопичић Ђорђе, “Ратни злочини против цивилног становништва извршени од стране држава чланица НАТО у агресији на СРЈ, “Југословенска ревија за међународно право број 1-3, Београд, 1999.
  18. Лопичић-Јанчић Јелена, “Конвенција о побољшању судбине војних рањеника у војскама у рату од 22. августа године”, Crimen Часопис за кривичне науке, бр. 1, Београд, 2011.
  19. Лопичић-Јанчић Јелена, Кривичноправна заштита ратних заробљеника у југословенском кривичном праву, Ваша књига д.о.о, Београд, 2005.
  20. Лопичић-Јанчић Јелена, “Међународни црвени крст”, Страни правни живот, бр. 2, Београд, 2012.
  21. Лопичић-Јанчић Јелена, Ратни злочини против рањеника, болесника и цивилног становништватеорија и пракса, Музеј жртава геноцида, Београд, 2012.
  22. Марковић Ст. Милан, “Женевска конвенција”, Архив за правне и друштвене науке, бр. 6, Београд, 1906. Међународне конвенције о ратном праву и о сигурности, (приредио Бошко Петковић), Завод за опћенародну обрану и друштвену самозаштиту СРХ, Загреб, 1979.
  23. Mитковић Риста, “Међународни конгрес Црвеног крста”, Српски књижевни гласник, Књига IX, бр. 6, Београд, 1923, стр. 462-465.
  24. Митић Миодраг, “Агресија као хуманитарна интервенција”, Зборник радова Међународни симпозијум НАТО агресија на СР Југославију 99, Нови Сад, 2000.
  25. Патрногић Јовица, Међународноправни положај санитета у оружаном сукобу, Војноиздавачки преглед, Београд, 1961.
  26. Радојковић Милош: “Међународна заједница и кривична одговорност у доба оружаног сукоба”, Зборник Института за криминолошка и социолошка истраживања, бр. 2, Београд, 1973, стр. 129-130.
  27. Радојковић Милош, Рат и међународно право, Издање одбора за уџбенике стручног удружења студента права, Београд, 1947.
  28. Рајс Арчибалд, Како су Аустро-Мађари ратовали у Србији, Одеса, 1916.
  29. Рајс Арчибалд, Извештај поднесен српској влади о зверствима која је аустроугарска војска починила за време првог упада у Србију, Дечје новине, Београд, Горњи Милановац, 1995.
  30. Рајс Арчибалд, Ратни извештаји из Србије и са Солунског фронта, Необјављени текстови са српском језику, Геополитика прес д.о.о. Београд, 2014.
  31. Рајс Арчибалд, Шта сам видео и проживео у великим данима, Државна штампарија Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца Београд, 1928.
  32. Старчевић Миодраг, Од идеје до акције: Шта треба да знате о Црвеном крсту, Нови Сад, 2010.
  33. Штурценегер Катарина Клара, Србија у Рату 1914-1916, Дечје новине, Горњи Милановац, 1989.
  34. Cheney C., International Law Chiefly as interpreted and applied by the United States, Volume three, Second Revised Edition, Boston, 1947.
  35. Grotius Hugo, The Right of War and Peace, Wesport, 1979.
  36. Kalshoven Frits, Constraints on the waging of war, Geneva, 1991.
  37. Levie S., Criminality in the Law of War, International Criminal Law, Volume I, Crimes, New York, 1986.
  38. The Geneva conventions of 12. august 1949. Commentary I, Geneva convention for the amelioration of the condition of the wounded and sick in armedforces in the field, (Ed. Jean S. Pictet), Geneva International committee of Red cross, Geneva,1952.
Из истог броја

Повезане публикације