Политика националне безбедности 1/2021

КОНЦЕПТ ЉУДСКЕ БЕЗБЕДНОСТИ У СТРАТЕГИЈИ НАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ ИЗ 2019. ГОДИНЕ – КОРАК УНАЗАД

Аутори
УДКУДК: 342.7:355.02(497.11)“2019“ Стране75-109 Година2021
Преузми PDF 10.22182/pnb.2012021.5
Преглед истраживања

Сажетак

Све већи број развијених земаља последњих година инкорпорира концепт људске безбедности у своје националне безбедносне политике. Оваква тенденција, у извесној мери, присутна је и у Републици Србији још од усвајања Стратегије националне безбедности 2009. године. Новом Стратегијом националне безбедности Републике Србије из 2019. године, међутим, уносе се одређене измене на овом плану. Имајући у виду место и улогу Стратегије националне безбедности у полистратегијском систему Републике Србије, односно чињеницу да је реч о хијерархијски највишем стратегијском документу Републике Србије, у раду се настоји анализирати обим имплементације људске безбедности у политику националне безбедности Републике Србије, идентификовати присутни индикатори концепта људске безбедности, али и препознати они који неоправдано из ње изостају. Полазећи од квалитета живота појединаца, као централне тачке концепта људске безбедности, компаративном анализом Стратегије националне безбедности из 2009. године и Стратегије националне безбедности из 2019. године настоји се указати на присутну регресију у погледу уважавања значаја безбедности и сигурности појединца, упоредо са све наглашенијим потенцирањем државе као главног референтног објекта безбедности. Такође, анализом садржаја Стратегије националне безбедности из 2019. године тежи се уочавању „пропуста“ начињених како у фази анализе безбедносног окружења, идентификације кључних изазова, ризика и претњи безбедности Републике Србије, тако и формулисања националних интереса и конкретних циљева за њихову реализацију, а који резултирају, у појединим аспектима, маргинализованим уважавањем људске безбедности у укупној националној безбедности. У закључку рада, осим уочених недостатака и мањкавости, указује се на занемарена питања од значаја за личну безбедност грађана, али и на две појаве чије игнорисање потенцијално може имати озбиљне негативне импликације на друштво у целини – сиромаштво и корупцију. Коначно, апелује се на неопходно усклађивање или, прецизније, допуњавање државног приступа безбедности концептом људске безбедности.

Извори и литература

Референце

  1. Димитријевић, Бојан. 2008. „Стратегија националне безбедности Србије (модел)“. Војно дело 60 (2): 65-92.
  2. Драгишић, Зоран. 2010. „Национална безбедност-алтернативе и перспективе“. Српска политичка мисао 60 (2): 217-232. дои: 10.22182/spm.2822010.11.
  3. Драгишић, Зоран, Драгаш, Орхан и Хаџић, Демир. 2013. „Људска права и људска безбедност“. Теме 37 (4): 1655-1667.
  4. Dulić, Dragana. 2005. Indikatori ljudske bezbednosti u Srbiji, Izveštaj za 2004. godinu. Beograd: Fakultet civilne odbrane.
  5. Ђорђевић, Дејан и Катанчевић, Владимир. 2016. „Компаративна анализа стратегијско-доктринарних докумената у сфери безбедности и одбране“. Војно дело 68 (3): 122-140. дои: 10.5937/vojdelo1603122D.
  6. Đorđević, Ivica. 2013. Ljudska bezbednost: globalni kontekst i primena u Srbiji. Beograd: Institut za uporedno pravo – Dosije Studio.
  7. Ejdus, Filip. 2012. Međunarodna bezbednost: teorije, sektori i nivoi. Beograd: Službeni glasnik, Beogradski centar za bezbednosnu politiku.
  8. Jolić, Tvrtko. 2013. „Nacionalni interes i moral u međunarodnim odnosima“ Politička misao 50 (1): 38-57.
  9. Кековић, Зоран. 2009. „О нацрту Стратегије националне безбедности-критички прилог за расправу“. Војно дело 61 (2): 89-104.
  10. Ковач, Митар. 2007. „Теоријски и методолошки аспекти израде и примене стратегије националне безбедности“. Војно дело 59 (3): 31-52.
  11. Ковач, Митар и Стојковић, Дејан. 2009. Стратегијско планирање одбране. Београд: Војноиздавачки завод.
  12. Републички завод за статистику [РЗС]. 2019. Сиромаштво и социјалне неједнакости, 2018. Београд: Републички завод за статистику. https://www.stat.gov.rs/sr-latn/vesti/20191015-siromastvo-i-socijalna-nejednakost-2018, 09.03.2020.
  13. Simić, Dragan. 2007. „Savremene teorije bezbednosti“. U Antologija tekstova sa Škola reforme sektora bezbednosti, ur. Pavle Janković, 165-194. Beograd: ISAC Fond.
  14. Стајић, Љубомир, Радивојевић, Ненад и Митровић, Владан. 2017. „Неки аспекти политике унутрашње безбедности као елементи Стратегије националне безбедности Републике Србије“. Зборник радова Правног факултета у Новом Саду 51 (4): 1325-1342. дои: 10.5937/zrpfns51-16569.
  15. Стојковић, Биљана. 2009. „Различити приступи употреби појма стратегија у савременом добу“. Војно дело 61 (3): 241-269.
  16. Стратегија националне безбедности Републике Србије. 2009. Београд: Република Србија.
  17. Стратегија националне безбедности Републике Србије. 2019. Службени гласник Републике Србије, бр. 94/2019.
  18. Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва. 2020. Апсолутно сиромаштво. Београд: Влада Републике Србије. http://социјално-укључивање-у-рс/подаци/апсолутно-сиромаштво, 09.03.2020.
  19. United Nations Development Programme [UNDP]. 1994. Human Development Report 1994: New Dimensions of Human Security. http://www.hdr.undp.org/en/content/human-development-report-1994, 09.03.2020.
  20. Форца, Божидар, Стојковић, Биљана. 2014. „О хијерархији стратегијских докумената“. Војно дело 66 (2): 145-165. дои: 10.5937/vojdelo1402145F.
Из истог броја

Повезане публикације