Политика националне безбедности 1/2021

КОНЦЕПТ ЉУДСКЕ БЕЗБЕДНОСТИ У СТРАТЕГИЈИ НАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ ИЗ 2019. ГОДИНЕ – КОРАК УНАЗАД

Authors
UDCУДК: 342.7:355.02(497.11)“2019“ Pages75-109 Year2021
Download PDF 10.22182/pnb.2012021.5
Research overview

Abstract

Све већи број развијених земаља последњих година инкорпорира концепт људске безбедности у своје националне безбедносне политике. Оваква тенденција, у извесној мери, присутна је и у Републици Србији још од усвајања Стратегије националне безбедности 2009. године. Новом Стратегијом националне безбедности Републике Србије из 2019. године, међутим, уносе се одређене измене на овом плану. Имајући у виду место и улогу Стратегије националне безбедности у полистратегијском систему Републике Србије, односно чињеницу да је реч о хијерархијски највишем стратегијском документу Републике Србије, у раду се настоји анализирати обим имплементације људске безбедности у политику националне безбедности Републике Србије, идентификовати присутни индикатори концепта људске безбедности, али и препознати они који неоправдано из ње изостају. Полазећи од квалитета живота појединаца, као централне тачке концепта људске безбедности, компаративном анализом Стратегије националне безбедности из 2009. године и Стратегије националне безбедности из 2019. године настоји се указати на присутну регресију у погледу уважавања значаја безбедности и сигурности појединца, упоредо са све наглашенијим потенцирањем државе као главног референтног објекта безбедности. Такође, анализом садржаја Стратегије националне безбедности из 2019. године тежи се уочавању „пропуста“ начињених како у фази анализе безбедносног окружења, идентификације кључних изазова, ризика и претњи безбедности Републике Србије, тако и формулисања националних интереса и конкретних циљева за њихову реализацију, а који резултирају, у појединим аспектима, маргинализованим уважавањем људске безбедности у укупној националној безбедности. У закључку рада, осим уочених недостатака и мањкавости, указује се на занемарена питања од значаја за личну безбедност грађана, али и на две појаве чије игнорисање потенцијално може имати озбиљне негативне импликације на друштво у целини – сиромаштво и корупцију. Коначно, апелује се на неопходно усклађивање или, прецизније, допуњавање државног приступа безбедности концептом људске безбедности.

Sources and literature

References

  1. Димитријевић, Бојан. 2008. „Стратегија националне безбедности Србије (модел)“. Војно дело 60 (2): 65-92.
  2. Драгишић, Зоран. 2010. „Национална безбедност-алтернативе и перспективе“. Српска политичка мисао 60 (2): 217-232. дои: 10.22182/spm.2822010.11.
  3. Драгишић, Зоран, Драгаш, Орхан и Хаџић, Демир. 2013. „Људска права и људска безбедност“. Теме 37 (4): 1655-1667.
  4. Dulić, Dragana. 2005. Indikatori ljudske bezbednosti u Srbiji, Izveštaj za 2004. godinu. Beograd: Fakultet civilne odbrane.
  5. Ђорђевић, Дејан и Катанчевић, Владимир. 2016. „Компаративна анализа стратегијско-доктринарних докумената у сфери безбедности и одбране“. Војно дело 68 (3): 122-140. дои: 10.5937/vojdelo1603122D.
  6. Đorđević, Ivica. 2013. Ljudska bezbednost: globalni kontekst i primena u Srbiji. Beograd: Institut za uporedno pravo – Dosije Studio.
  7. Ejdus, Filip. 2012. Međunarodna bezbednost: teorije, sektori i nivoi. Beograd: Službeni glasnik, Beogradski centar za bezbednosnu politiku.
  8. Jolić, Tvrtko. 2013. „Nacionalni interes i moral u međunarodnim odnosima“ Politička misao 50 (1): 38-57.
  9. Кековић, Зоран. 2009. „О нацрту Стратегије националне безбедности-критички прилог за расправу“. Војно дело 61 (2): 89-104.
  10. Ковач, Митар. 2007. „Теоријски и методолошки аспекти израде и примене стратегије националне безбедности“. Војно дело 59 (3): 31-52.
  11. Ковач, Митар и Стојковић, Дејан. 2009. Стратегијско планирање одбране. Београд: Војноиздавачки завод.
  12. Републички завод за статистику [РЗС]. 2019. Сиромаштво и социјалне неједнакости, 2018. Београд: Републички завод за статистику. https://www.stat.gov.rs/sr-latn/vesti/20191015-siromastvo-i-socijalna-nejednakost-2018, 09.03.2020.
  13. Simić, Dragan. 2007. „Savremene teorije bezbednosti“. U Antologija tekstova sa Škola reforme sektora bezbednosti, ur. Pavle Janković, 165-194. Beograd: ISAC Fond.
  14. Стајић, Љубомир, Радивојевић, Ненад и Митровић, Владан. 2017. „Неки аспекти политике унутрашње безбедности као елементи Стратегије националне безбедности Републике Србије“. Зборник радова Правног факултета у Новом Саду 51 (4): 1325-1342. дои: 10.5937/zrpfns51-16569.
  15. Стојковић, Биљана. 2009. „Различити приступи употреби појма стратегија у савременом добу“. Војно дело 61 (3): 241-269.
  16. Стратегија националне безбедности Републике Србије. 2009. Београд: Република Србија.
  17. Стратегија националне безбедности Републике Србије. 2019. Службени гласник Републике Србије, бр. 94/2019.
  18. Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва. 2020. Апсолутно сиромаштво. Београд: Влада Републике Србије. http://социјално-укључивање-у-рс/подаци/апсолутно-сиромаштво, 09.03.2020.
  19. United Nations Development Programme [UNDP]. 1994. Human Development Report 1994: New Dimensions of Human Security. http://www.hdr.undp.org/en/content/human-development-report-1994, 09.03.2020.
  20. Форца, Божидар, Стојковић, Биљана. 2014. „О хијерархији стратегијских докумената“. Војно дело 66 (2): 145-165. дои: 10.5937/vojdelo1402145F.
From the same issue

Related publications