НАЦИОНАЛНИ МОТИВИ У СТАРОЈ СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ
Dr Djuro Bodrozic
Open publicationРеформа политичког система једна је од омиљених политичких тема у Србији. Њој се у јавности и изјавама политичара не приступа аналитички и са студиозношћу која се због озбиљности ове теме очекује. Уместо тога, о њој се прича у зависности од тренутних политичких потреба, популистички и ради стицања политичких поена. Због тога је формирање Акционе групе за реформу политичког система 2015. године, прве институционализоване форма дебате о потребним променама, могло послужити као одлична платформа за изношење различитих предлога, мишљења и иницијатива. Циљ рада јесте да сагледа све предлоге који су од парламентарних странака, али и стручне и друге јавности, дошли до акционе групе а односе се на положај националних мањина у политичком систему и учешће њихових представника у јавним пословима. Као што ће се видети политичка партиципација, па и сам положај, националних мањина заузима незнатно место у дебати о реформи политичког система и ове теме као да интересују искључиво странке националних мањина. Странке генарално, а странке националних мањина посебно, предлажу задржавање пропорционалног изборног система. То је логично понашање које се је компаративно више пута доказивано кроз теоријске парадигме “микро-мега правило” и “максимализација мандата”. Нико од актера који учествује у дебати о изборној реформи није сигуран који би изборни модел максимализовао број мандата и да ли имају моћ да га инстутуционализују, што додатно изборне реформе круцијалних елемената изборног система чини мало вероватним. Аутор указује да би већи притисак академске заједнице, медија, цивилног друштва и грађана могао бити окидач за изборну реформу. Она би се кретала у домену изборних техника и процедура везаних за регистрацију бирача, гласање, професионализацију изборних органа у циљу јачања поверења у изборе као једини, демократски, механизам смене власти.