НАЦИОНАЛНИ МОТИВИ У СТАРОЈ СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ
Др Ђуро Бодрожић
Отвори публикацијуШколовање српске омладине у иностранству и њен повратак у Кнежевину Србију, као и истоветни процес код Срба „пречана“ у смислу школовања и повратка у свој завичај, условили су рефлексију савремених друштених идеја и њихов развој у српском народу. Геополитичка ситуација оновремене Европе суочавала се са непосредним војно-политичким изразом теоретски, већ прилично осведочене националне идеје Италијана и Немаца. Њихов национални оптимизам и упроност у његовом остварењу били су додатни подстицај и уобличавању националног израза Срба. Најпре, у засебним групама, а потом све повезаније и одговорније, енергија слободарског духа сливала је токове младалачког заноса у јединстену доктирну националног ослобођења. Стварањем Уједињене омладине српске настала је конктретна организација која је каналисала ентузијазам, али и захтевала уобличавање сопственог друштвеног програма националне идеје. У потрази за вредностима националног идентитета, међу присталицама Уједињене омладине српске све више подршке добијала је идеја просветитељства. Упориште у неговању образовања требало је да национални романтизам обогати рационалним садржајем и тиме уравнотежи његов емотивни дискурс.