ПОЛИТИЧКИ И НАЦИОНАЛНИ АСПЕКТИ ДРЖАВНОГ ПИТАЊА СРБИЈЕ У ДИЈАЛОГУ О КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
Живојин Ђурић
Отвори публикацијуОвај чланак обрађује оснивање и рад Конзулата Краљевине Србије у Приштини од 1889-1912. године После Берлинског конгреса, од 1878. године када је Србија и званично међународно правно призната као независна држава, могла је да отвара своја дипломатско-конзуларна представништва у иностранству. Србија је своју спољну политику усмерила на ослобађање Косова и Метохије и Македоније који су били преко четири века окупирани од стране Турске. Присуство званичне Србије било је углавном сведено на културно-просветни рад као и кроз помоћ Српској православној цркви. Над српским становништвом су свакодневно вршени масовни тешки злочини и пљачке имовине од стране Албанаца уз подршку Турске. Бројне дипломатске интервенције Србије код Турске у Цариграду као и код тадашњих великих сила Русије, Аустрије, Француске, Енглеске и Италије само су делимично успевале, али масовни злочини Албанаца на Косову и Метохији уз подршку турских власти наставили су се све до 1912. године када је Турска коначно протерана из Косова и Метохије, Македоније, Црне Горе и највећег дела Грчке. За сво време постојања у трајању од 23 године Конзулат Србије у Приштини је послао Министарству иностраних дела у Београду на хиљаде извештаја, телеграма и другог писаног материјала о читавој политичкој, културно-просветној и верској ситуацији на Косову и Метохији.