ПОЛИТИЧКИ И НАЦИОНАЛНИ АСПЕКТИ ДРЖАВНОГ ПИТАЊА СРБИЈЕ У ДИЈАЛОГУ О КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
Живојин Ђурић
Open publicationЕкстремистички потенцијал балканских друштава је неупитан. Ипак, када би ендемске балканске екстремизме покушали класификовати према већ утемељеним критеријумима савремене политикологије и осталих друштвених наука, наилазимо на проблем оличен у флуидности, тако својственој екстремизму. Из тог разлога је тешко разлучити који екстремистички варијетет је заступљен, а још теже који од њих има супремацију у односу на онај други. Значајан број аутора који су анализирали природу конфликата на Балкану, на ратове из деведесетих година прошлог века гледа као на верске сукобе. Оваквом гледишту се супроставља становиште како је природа ових сукоба примарно мотивисана етничким и етнонационалистичким разлозима. Пример јужне српске покрајине је, уз Босну и Херцеговину, вероватно један од парадигматичнијих у миљеу кохезивног екстремистичког потенцијала религије и етнонационализма. Елаборирајући међузависност термина етнонационализам, верски екстремизам и етносепаратизам, овај рад ће, упоређујући потенцијал верског екстремизма са оним етнонационалистичког карактера, покушати да да одговори на питање: који од ових екстремизама код косметских Албанаца има извесну супремацију у односу на онај други.