Политика националне безбедности 1/2021

(НЕ)ДОСТИЖНОСТ ОДРЕЂЕНИХ НАЦИОНАЛНИХ ИНТЕРЕСА ПРОКЛАМОВАНИХ СТРАТЕГИЈОМ НАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Аутори
УДКУДК: 355.02(497.11) Стране55-73 Година2021
Преузми PDF 10.22182/pnb.2012021.4
Преглед истраживања

Сажетак

Израду најновијих стратегијских документа из области националне безбедности и одбране: Стратегије националне безбедности и Стратегије одбране, пратиле су бројне полемике у редовима академске и стручне јавности. Овај рад нема намеру да се вредносно одређује према новој Стратегији националне безбедности, већ пажњу примарно усмерава према дефинисаним националним вредностима и чиниоцима националних интереса Републике Србије дефинисаних Стратегијом националне безбедности Републике Србије. У раду се анализирају сви делегирани чиниоци националних интереса са аспекта њихове достижности у светлу доминантне реалполитике најзначајнијих актера међународне политике и безбедности, као и проблеми пред којима ће се спроводиоци овако делегираних чинилаца у ближој и даљој будућности суочавати. Имајући у виду да се као најизразитији проблем приликом остварења овако дефинисаних националних интереса легитимише дихотомија између националног интереса који се односи на очување суверености, независности и територијалне целовитости и оног који говори о европским интеграцијама и чланству у Европској унији, нарочита пажња је посвећена формулисању решења које би било на трагу „помирења“ ових, наизглед антагонизујућих, интереса.

Извори и литература

Референце

  1. Bergin, Joseph. 2009. „Three faces of Richelieu: a historiographical essay“. French History Advance Access, 23(4), 517-536.
  2. Beta. 2019. „Tramp imenovao specijalnog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine“. 4. oktobar.
  3. Гајић, Александар Саша. 2020. „Безбедносне стратегије малих држава у савременом свету: случај Србије“. Политика националне безбедности бр. 2, 63-87.
  4. Гаћиновић, Радослав. 2018. „Политика безбедности малих држава“. Српска политичка мисао бр. 1, 169-183.
  5. Gligorov, Vladimir. 2009. „Državni i nacionalni interesi“. Peščanik, 22. oktobar.
  6. Danas. 2007. „Kontraproduktivno vezivati Kosovo i evropske integracije Srbije“, 26. jun 2007.
  7. Dimitrijević, Vojin. 2009. „Teškoće u definisanju nacionalnog interesa Srbije“. У: Srbija je važna: unutrašnje reforme i evropske integracije – Zbornik radova (prir. Volfgang Petrič, Goran Svilanović, Kristof Solioz). Beograd: Samizdat B92.
  8. Elman, Miriam F. 1995. „The Foreign Policies of Small States: Challenging Neorealism in Its Own Backyard”. British Journal of Political Science, No. 2, 171-217.
  9. European Western Balkans. 2020. „Lajčak: Dijalog Beograda i Prištine je jasno povezan sa evropskom budućnošću Kosova i Srbije“, 12. 10. Dostupno na: https://europeanwesternbalkans.rs/lajcak-dijalog-beograda-pristine-je-jasno-povezan-sa-evropskom-buducnoscu-kosova-srbije/
  10. Ilić, Zorica. 2011. „Petrič: Carine su političko oružje“. Deutsche Welle, 27. novembar 2011.
  11. Канцеларија за Косово и Метохију. 2018. „Асоцијација/Заједница општина са већинским српским становништвом на Косову – општи принципи/главни елемент“. Доступно на: https://web.archive.org/web/20180117190442/http://www.kim.gov.rs/p17.php
  12. Kisindžer, Henri. 2006. Diplomatija. Beograd: BMG.
  13. Kovačević, Dušan i Cvetković, Sandra. 2020. „Srbija i Kosovo potpisali sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa“. Radio Slobodna Evropa, 4. septembar.
  14. Липовац, Милан и Димитријевић, Иван. 2015. „Национални интерес као аналитички концепт: могућност за анализу националног интереса Србије“. Српска политичка мисао бр. 4, 87-108.
  15. Morgenthau, Hans J. 1952. „Another Great Debate: The National Interest of the United States“. American Political Science Review, No 4, 961-988.
  16. Недељковић, Стефан. 2014. „Односи Србије и Косова у контексту европских интеграција“. Култура полиса, бр. 25, 29-46.
  17. Radio Slobodna Evropa. 2020. „Srbija i Kosovo: Potpisani sporazumi o autoputu i železnici“, 14. februar. Dostupno na: https://www.slobodnaevropa.org/a/srbiaj-kosovo-sporazum-autoput-zeleznica/30434613.html.
  18. РТС. 2020. “Мирослав Лајчак именован за специјалног представника ЕУ за дијалог Београда и Приштине“, , 3. април 2020. Доступно на: https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/3911111/miroslav-lajcak-specijalni-predstavnik-zapadni-balkan.html
  19. Samardžić, Slobodan. 2009. „Problem Kosova i Metohije iz ugla evropskih integracija-secesija Kosova kao pitanje odnosa EU i Srbije”. U: Srbija u procesu pridruživanja EU, ur. Slobodan Samardžić, 219-230. Beograd: Službeni glasnik.
  20. Симић, Р. Драган. 2002. Наука о безбедности. Београд: Службени лист СРЈ, Факултет политичких наука.
  21. Sondermann, Fredrich A. 1977. „The concept of the national interest“. Orbis: A Quarterly Journal of World Affairs, No 21, 121-138.
  22. Стратегија националне безбедности Републике Србије. 2019. „Службени гласник РС“, број 94 од 27. децембра 2019.
  23. Суботић, Милован. 2020. „Геополитички аспекти редефинисане државне моћи на примеру ЕУ и Балкана“. Политика националне безбедности бр. 2, 89-111.
  24. Hill, Christopher. 2003. The Changing Politics of Foreign Policy. New York: Palgrave MacMillan.
  25. CorD. 2019. “Matthew Palmer’s Appointment as Special Representative for the Western Balkans”, 31 August 2019.
Из истог броја

Повезане публикације