Политичка ревија 1/2021

ОБНОВЉИВИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ КАО ДЕТЕРМИНАНТА СПОЉАШЊЕ И УНУТРАШЊЕ ПОЛИТИКЕ САУДИЈСКЕ АРАБИЈЕ У 21. ВИЈЕКУ

Authors
UDCУДК 620.9:32(532)“20“ Pages167-188 Year2021
Download PDF 10.22182/pr.6712021.9
Research overview

Abstract

У раду се разматра енергетска политика Саудијске Арабије која, као држава која је богата нафтом, представља једног од кључних свјетских актера на пољу енергетике. Међутим, нафта је енергент који доприноси уништавању животне околине и климатским промјенама. Свјесне потенцијалних катастрофалних посљедица од прекомјерне употребе нечистих енергената, државе и њихови грађани се постепено окрећу ка обновљивим, зеленим изворима енергије који не нарушавају животну средину. Саудијска Арабија је једна од држава која је најавила заокрет у својој енергетској политици ка овом виду енергената. На трагу томе, овај рад настоји да укаже на домашаје актуелне енергетске политике Саудијске Арабије и да пружи увид у њене будуће планове на том пољу, као и да прикаже какву улогу обновљиви извори енергије имају на плану њене унутрашње и спољашње политике.

Sources and literature

References

  1. Albulescu, C. 2020. “Coronavirus and oil price crash”. Available at SSRN 3553452.
  2. Becker, B. & Fischer, D. 2013. “Promoting renewable electricity generation in emerging economies”. Energy Policy, vol. 56, pp. 446-455, year 2013.
  3. Bloomberg. 2018. “Why Saudi Arabia isn‘t meeting it‘s ambitious solar energy targets?”. 21. 5. 2019. https://www.bloomberg.com/news/articles/2018-12-16/why-saudi-arabia-isn-t-meeting-its-ambitious-solar-energy-targetsĐorđević, S. 2009. Analiza javnih politika. Čigoja štampa: Beograd.
  4. EIA. 2018. “The United States is now the largest global crude oil producer”. 19.05.2019. https://www.eia.gov/todayinenergy/detail.php?id=37053
  5. Esrafili-Dizaji, B & Kiani Harchegani, F. 2011. “Persia – Land of Black Gold”, Teheran: University of Teheran. 19.05.2019. https://www.researchgate.net/publication/264231898_Persia_Land_of_Black_Gold
  6. Hopper, P. 2012. UnderstandingxDevelopment. Polity Press: Cambridge
  7. Karlsson-Vinkhuyzen, S. I., Jollands, N., & Staudt, L. 2012. “Global governance for sustainable energy: The contribution of a global public goods approach”. Ecological Economics, 83, 11-18.
  8. Klessmann, C, & Rathmann, M. & de Jager, D. & Gazzo, A. & Resch, G. 2013. “Policy options for reducing the costs of reaching the European renewables target”. Renewable Energy, vol. 57: 390-403.
  9. Lippman, T. W. 2005. The Day FDR Met Saudi Arabia’s Ibn Saud. Americans for Middle East Understanding.
  10. Milenković, D. 2017. ,,Javne politike Evropske unije i Republike Srbije u oblasti obnovljivih izvora energije i njihova praktična primena u Republici Srbiji”. Administracija i javne politike. Godina III, vol. 7: 7-27. Dostupno na: http://www.ips.ac.rs/wp-content/uploads/2018/03/CD-ADMINISTRACIJA-1-2017.pdf (приступљено: 10.06.2019)
  11. Mosly, I. & Makki Anas A. 2018. “Current status and willingness to adopt renewable energy technologies in Saudi Arabia”. Sustainability, 10, 4269
  12. doi:10.3390/su10114269
  13. Nadić, D. 2007. Ekologizam i ekološke stranke. Beograd: Službeni glasnik.
  14. Nadić, D. 2012. Ogledi iz političke ekologije. Beograd: Čigoja.
  15. NEOM. н. д. 5. 5. 2020. https://www.neom.com/en-us/about/
  16. Niblock, T. 2004. Saudi Arabia: Power, legitimacy and survival. Routledge: London.
  17. Renewable Energy World. 2018. “The Saudis Just Can’t Seem to Become the Saudi Arabia of Solar.“ 20. 5. 2019. https://www.renewableenergyworld.com/baseload/the-saudis-just-cant-seem-to-become-the-saudi-arabia-of-solar/
  18. Rezaei, M. & Kamal, S. & Payam Abbaszadeh C. 2013. “The Role of renewable energy in sustainable development: case study Iran”. Iranica Journal of Energy & Environment 4 (4): 320-329.
  19. Said El Amin, S. & Al Shehri I. 2004. Renewable energy potentials in Saudi Arabia. https://www.researchgate.net/publication/237434620_Renewable_Energy_Potentials_in_Saudi_Arabia
  20. Stone, D. 2008. “Global Public Policy, Transnational Policy Communities, and Their Networks Policy”. Studies Journal, Vol. 36 (No.1):19-38. doi:10.1111/j.1541-0072.2007.00251.
  21. Terry Lynn K., 2004. “Oil- led development: social, political and economic consequenes”. https://www.researchgate.net/publication/251847370_Oil-Led_Development_Social_Political_and_Economic_Consequences (приступљено: 20.05.2019)
  22. The Atlantic. 2015. “Why the Saudis are going Solar?”. 21. 5. 2019. https://www.theatlantic.com/magazine/archive/2015/07/saudis-solar-energy/395315/
  23. UFCCC. 2015. “United Nations Framework Convention on Climate Change, Paris Climate Change Conference”, 20.5.2019. http://unfccc.int/meetings/paris_nov_2015/meeting/8926.php
  24. Vision 2030. 2017. 20. 5. 2019. https://vision2030.gov.sa/sites/default/files/report/Saudi_Vision2030_EN_2017.pdf
  25. Visković, I. 2018. „Determinante spoljne politike Srbije: Teorijski model i njegova primena“. Međunarodna politika, LXIX, br. 1169: 5-31.
  26. Winkler, H. 2007. “Energy policies for sustainable development in South Africa.” Energy for Sustainable Development, Volume 11, Issue 1: 26-34.
From the same issue

Related publications