КОСОВСКА САЊИВОСТ САНУ Косово (ни)је Србија: прилог критичком тумачењу академијске праксе самоодрицања
Милош Кнежевић
Open publicationРад анализира импликације и опасности конструкције нормативне теорије праведног мира. Рад није критика било које конкретне теорије праведног мира која претендује да буде општеприхваћена, будући да она као таква тренутно не постоји, већ настоји указати на проблеме који могу произићи из конструкције једне такве нормативне теорије. У последњих двадесетак година евидентна је појачана дискусија о праведном миру, која се углавном ослања на Кантове идеје, и залагање за стварање једне опште теорије праведног мира. Анализом основних елемената такве једне теорије, базиране на дефинитивним члановима, тј. заповестима вечног мира, и развијањем импликација савремене интерпретација Канта, рад настоји показати велику практичну опасност коју би теорија праведног мира могла имати, као и скренути пажњу на њене могуће злоупотребе. Поред тога што се чини немогућим решити неке предочене проблеме приликом дефинисања правде и мира, теорија праведног мира нужно би конструисала и концепт неправедног мира, који би служио као теоријско оправдање интервенционизма и глобалног патернализма великих сила, као и директан повод за „праведне” ратове који би били окренути против „неправедног” мира у настојању постизања јединог вредног, „праведног” мира, без обзира на стабилност и услове било којег постојећег, мање-од-праведног, мира. Коначан резултат оваквог неокрсташког приступа разматрању оправданости мира и рата било би наметање једног „идеалног” типа мира на целокупно човечанство, и то идеала нужно конструисаног из перспективе једне идеологије, што би за резултат имало генерисање Кантовског стања вечном мира гробља.