ЈУГОСЛАВИЈА: НЕИЗНУЂЕНИ ПРОЈЕКАТ СРПСКЕ ЕЛИТЕ
Срђан Тривковић, Жељко Будимир
Отвори публикацијуСажетак
У раду се разматра однос неких од најважнији појмова и концепција у филозофији као што су они слободе и идентитета. У развоју анализе она постаје контекст филозофског смисла интересовања за интерес безбедности. Анализира се карактер две врсте норми, телеолошке и нетелеолошке, које одговарају карактеризацији две врсте концепта слободе позитивном и негативном. На основу добијених филозофских закључака испоставља се теза о слободи као умној структури умског поретка према коме се уређује и формално-правни поредак друштва. Идентитет се у слободи умног избора испоставља као доминантно индивидуална баш као што се интерес за безбедношћу појављује као легитимација људског интереса за слободом и следственим институционалним уређењем којим се „напушта“ природно стање апсолутне слободе које води у своју супротност.
Референце
- Бодин М., Национална безбедност, Центар за друштвена истраживања, Београд, 2017.
- Бодин М., Теоријске претпоставке разумевања и остваривања националне безбедности, у „Ризик, моћ, заштита“, (зборник), Службени гласник и Факултет безбедности, Београд, 2008.
- Кант И., Критика практичног ума, БИГЗ, Београд, 1986.
- Лок Џ., Две расправе о влади, Младост, Београд, 1978.
- Хобс Т., Левијатан, Култура, Београд, 1961.