Национални интерес 1/2019

СТВАРАЊЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ У УЏБЕНИЦИМА ИСТОРИЈЕ (СРБИЈА, ХРВАТСКА И ФЕДЕРАЦИЈА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ)

Аутори
УДКУДК 94(497.1)1918“:371.671(497.11)(497.5)(497.6) Стране171-188 Година2019
Преузми PDF 10.22182/ni.3412019.8
Преглед истраживања

Сажетак

Уџбеници историје, као примарно средство у наставном процесу, нису само преносиоци знања о историјским процесима, појавама и догађајима, већ и значајан чинилац у изградњи и дефинисању личних и колективних идентитета, као и одраз ставова академске заједнице и настојања државе да преко наставе историје и образовних политика формира грађане. Истовремено, настава и уџбеници историје омогућавају да се створи и „слика другога“. Стога је у периоду стогодишњице од стварања Краљевине Срба Хрвата и Словенаца (Краљевине Југославије) – тзв. „прве“ Југославије циљ рада да истражи како је уједињење Јужних Словена – стварање нове државе приказано у уџбеницима у Србији, Хрватској и Федерацији Босне и Херцеговине, након распада Југославије, односно у првим деценијама 21. века. У раду су за компаративну анализу коришћени уџбеници историје за завршне разреде основних и средњих школа (гимназија и средњих стручних школа) у поменутим државама, као и релевантна литература Института за проучавање уџбеника „Георг Екарт“ из Брауншвајга. У току претходне деценије штампане су десетине публикација које се баве наставом историје, уџбеницима и пост-конфликтном помирењу, при чему се о догађајима и последицама Великог рата пише са аспекта изградње „учења о миру“ – тј. како настава историје и уџбеници могу послужити помирењу и пацифирању односа између народа који су били у конфликту. Анализа одабраних уџбеника, који се користе у школама некадашње заједничке државе, међутим, показује да постоје битне разлике у одабиру и начину презентовања наставног градива о стварању Југославије. Заједничко свим уцбеницима јесте да следе европске и националне препоруке о садржају уџбеника, што доводи и до немогућности да се детаљно и/или објективно објасне појаве, процеси и догађаји, као и улога појединаца и/или група, што посредно утиче на културу сећања, изградњу „слике другога“ и формирање идентитета.

Извори и литература

Референце

  1. Ђурић Ђорђе, Павловић Момчило, Историја за осми раред основне школе, Завод за уџбенике, Београд, 2010.
  2. Ђурић Ђорђе, Павловић Момчило, Историја за трећи разред гимназије природно-математичког смера и четврти разред општег и друштвено-језичког смера, Завод за уџбенике, Београд 2016.
  3. Колаковић Александра, „Сећање на Велики рат и национални идентитет Срба“, у: Н. Радушки (ур.), Национални идентитет и етнички односи, Институт за политичке студије, Београд 2018, стр. 37–58.
  4. Наставни програм за осми разред основног образовања и васпитања, Министарство просевете, науке и технолошког развоја, Београд, 2010.
  5. Наставни програм за гимназије, Министарство просевете, науке и технолошког развоја, Београд, 2011.
  6. Радојевић Мира, Историја Уџбеник за трећи разред гимназије природно-математичког смера, четврти разред гимназије друштвено-језичког смера и општег типа и четврти разред средње стручне школе за образовне профиле правни-техничар и биротехничар, Klett, Београд, 2014.
  7. Симић Предраг, Петровић Ивана, Историја 8, Логос, Београд, 2016.
  8. Тош Џон, У трагању за историјом, Clio, Београд, 2008.
  9. Alaida Asman, Rad na nacionalnom pamćenju, Čigoja štampa, Beograd, 2002.
  10. Bojović Želimir, “Novi udžbenici o istoriji Zapadnog Balkana”, Radio Slobodna Evropa, 21. septembar 2010.
  11. Guidebook for history textbooks authors: on a common path new approaches to writing history textbooks in Europe and the Arab and Islamic Worlds, UNESCO, 2012.
  12. Glasnik Ministarstva prosvjete i sporta, Nastavni program za gimnazije, Nastavni program za povjest, Zagreb, 2015.
  13. Dukić Ivan, Erdelja Krešimir, Stojaković Igor, Hrvatska povjest, udžbenik povjesti za trogodišnje strukovne škole, Školska knjiga, Zagreb, 2003.
  14. Erdelja Krešimir, Stojaković Igor, Tragom prošlosti 8 Udžbenik povijesti za 8 razred osnovne škole, Školska knjiga, Zagreb, 2007.
  15. Kolaković Aleksandra, “National History as an Element of the National Identity in Serbian History Textbooks for Primary Schools”, in: P. Petrović, M.Radaković (ed.), National and European Identity in Process of European Integration, Belgrade 2013.
  16. Kolaković Aleksandra, Jelena Todorović Lazić, “Democracy Throught Centemporary History Teaching in Serbia”, у: D. Dragoman A. Zamfira, Politics and Society: Perspectives on Democracy and Governance in the 21st Century, Lucian Blaga University Press, Sibiu 2017, стр. 79–103.
  17. Körber Andreas, The Franco-German History Textbook From the Perspective of Specialist Didactics, Georg-Eckert-Institut für Internationale Schulbuchforschung, 2009.
  18. Korostelina Karina V, Lässig, Simone, History Education and Post-Conflict Reconciliation, Kindle Edition, 2013.
  19. Mitrović Andrej, Klio pred iskušenjima i raspravljanja sa Klio, Čigoja, Beograd, 2001.
  20. Nastavni plan i program gimnazije Historija/Povjest, Ministarstvo za obrazovanje, nauku i mlade, Sarajevo, 2016.
  21. Seungryeol Kim, “International History Textbook Work from a Global Perspective: The Joint Franco-German History Textbook and Its Implications for Northeast Asia”, Journal of Northeast Asian History, Volume 6, Number 2, December 2009, стр. 75-101.
  22. Fuchs Eckhardt, Sammler Steffen, Textbooks Betwenn Tradition and Innovation A Journey Through the History of the History of the Georg Eckart Institute, Georg Eckert Institute – Leibniz Institute for Inter-national Textbook Research, Braunschweig, 2016.
  23. Hallett Carr Edward, What is History, Penguin books, London, 1987.
  24. Hadžibdić Hadzija, Dervišagić Edis, Mulić Alen, Mehić Vlahidin, Historija za četvrti razred gimnazije, Bosnaska knjiga, Tuzla, 2007.
  25. Šobotić Izet, Čehajić Mirza, Historija udžbenik za deveti razred devetogodišnje osnovne škole, NAM Tuzla, Vrijeme Zenica, Široki Brijeg, 2012.
Из истог броја

Повезане публикације