СРПСКО/ЈУГОСЛОВЕНСКА ДРЖАВОТВОРНА И РАЗБИРАСПАДНА ДИЛЕМА Небески идеали Југославије на тлу неуспеле заједнице

Преглед истраживања

Сажетак

У раду аутор испитује и тумачи шта је у историјској стварности и менталним представама била Југославија. Полазећи од битних хронотопа југословенске државе, аутор тумачи астанке и нестанке разних историјских облика југословенске државе у 20. веку. При том се интерпретирају процеси конструкције, деструкције и деконструкције конкретних државних облика у разним историјским етапама. Образац тумачења и разумевања тих процеса аутор означава као разбираспад који се одвијао у прожетости спољашње и унутрашње димензије разлагања државе. Будући да су са савременог становништа честе недоумице о историјском смислу југословенске државе, аутор је у контрафактуалном маниру претпоставио ситуације у којима југословенска држава није формирана. Исто тако, аутор се осврнуо и на однос српског политичког, економског, културног и војног интегративног капацитета и управљачког функционисања у односу на вишеструко територијално и демографско увећање које је у југословенску политичку заједницу унело многесупротности и противречности. Напослетку, аутор скцира одговор на питање да лу су савременици, као потомци твораца Југославије, у политичком погледу обазривији и мудрији од своји предака.

Извори и литература

Референце

  1. Антић Чедомир, Српска историја, Вукотић медија, Београд 2013.
  2. Bakic Jovo, Jugoslavija: razaranje i njegovi tumaci, Službeni glasnik, Beograd, 2011.
  3. Батаковић Душан, Златна нит постојања. Студије, интервјуи, беседе,, приредио Срђан
  4. Di Gracija Brado, Zašto je NATO bombardovao Srbiju 1999? Albatros plus, Beograd, 2017.
  5. Јовановић Б. Јован, „Југословенски покрет“, у Српски конзервативци 1878-1914, приредио Бошко Мијатовић, Catena mundi, Београд, 2017.
  6. Јовановић Слободан, Историја, политика, демократија, приредио Маринко Б. Вучинић, Catena mundi, Београд, 2018.
  7. Јовић Борислав, Како су Срби изгубили век. Трагична судбина Срба у заједничкој држави,
  8. Кнежевић Милош, Парадигма распада. Разлагање државе у огледалу узрочности, Институт за политичке студије, Београд, 2009.
  9. Кнежевић Милош, „Разузмевање у паноптикуму Великог рата – осврт на тумачење ратне прошлости Србије у историјском и политичком искуству“, зборник Србија и геополитичке прилике у Европи 1914. године, уредници Миломир Степић, Љубодраг П. Ристић, Институт за политичке студије, Београд, 2015.
  10. Крестић Василије, „О интеграцији и дезинтеграцији српског народа“, у Српско питање данас. Други конгрес српских интелектуалаца, Београд, 1994.
  11. Mamula Branko, Slucaj Jugoslavije, Dan graf i Plus, Beograd, 2014.
  12. Markovic J. Predrag, Antic Cedomir, Alternativna istorija Srbije, Nedeljnik, Beograd, 2016.
  13. Milosavljevic Olivera, „Ideologija ili Jugoslavija“, str. 334, Stvaranje i razaranje Jugoslavije, Društvo za istinu o antifašistickoj i narodnooslobodilackoj borbi u Jugoslaviji, Beograd,1996.
  14. Oro Svetozar, „O ulozi spolјnjeg i unutrašnjeg faktora u razbijanju SFRJ“, u Stvaranje i razaranje Jugoslavije, Društvo za istinu o antifašistickoj i narodnooslobodilackoj borbi u Jugoslaviji, Beograd,1996.
  15. Рашуо Боривој, Чему више Југославија, Терсит, Београд, 1996.
  16. Stojanovic Svetozar, Propast komunizma i razbijanje Jugoslavije, „Filip Višnjic“, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Beograd, 1995.
  17. Стругар Владо, Југославија на стрмини Европе, Просвета, Београд, 2014.
  18. Трговчевић Љубинка, Научници Србије и стварање Југославије, 1914-1920, Народна књига – СКЗ, Београд, 1987.
  19. Умељић Владимир, Балкански гамбити Ватикана, Catena mundi, Београд, 2018.
  20. Црњански Милош, О национализму и српском становишту, приредио Бошко Обрадовић, Catena mundi, Београд, 2014.
  21. Ћоровић Владимир, Историја Срба, трећи део, БИГЗ, Београд, 1989.