Национални интерес 1/2019

ЈУГОСЛАВИЈА: НЕИЗНУЂЕНИ ПРОЈЕКАТ СРПСКЕ ЕЛИТЕ

Authors
UDCУДК 94(497.1)+94(=163.41)“1914/1918“ Pages9-28 Year2019
Download PDF 10.22182/ni.3412019.1
Research overview

Abstract

Седам недеља пре него што је јануара 1919. сазвана конференција у Версају настала је југословенска држава. Овај чланак указује да ниједна од сила-победница није битно утицала на такав исход (било у позитивном или у негативном смислу), нити је имала политичку вољу да то учини. Геополитичка логика новостворене државе као евентуалне бране новом продору Мителеуропе ка Јадрану уклапала се ex post facto у тежње појединих, пре свега британских, планера послератног поретка. Анахроно је и историјски нетачно, међутим, закључити да накнадно одобравање свршеног чина од 1. децембра од стране Савезника указује и на њихов претходни ангажман да владу Краљевине Србије охрабре – а камоли принуде – да крене путем уједињења. Напротив, све до завршнице рата опредељење српске владе за „велико” решење представљало је за силе Антанте нежељен реметилачки фактор. Тај пројекат у крајње критичним тренуцима на бојиштима носио је потенцијал усложњавања односа са Италијом и спречавање сепаратног мира са Двојном монархијом, који је доласком цара Карла на престо новембра 1916. деловао реално. Аутори закључују да је уједињење спроведено пре свега вољом регента Александра и уског круга српских политичара. Они су се за тај чин определили без мандата народа у чије су име доносили пресудне одлуке, без озбиљног консултовања са савезницима и без стратешки ваљаног одмеравања дугорочне цене и бенефита таквог потеза. Заједничка држава била је неизнуђено хтење српске политичке елите.

Sources and literature

References

  1. Вуковић Небојша, „Српско-хрватски ривалитет у геополитичкој концепцији Иве Пилара”. Политеиа, година III, бр. 5 (2013).
  2. Мировић Дејан М., „Руско-српски односи 1903-1917 у контексту дипломатског права и формирања Краљевине СХС”. Национални интерес, бр. 2/2018, година XIV. vol.33
  3. Пејковић Марко, „Стварање Краљевине СХС (Југославије) у троуглу реалполитике, геополитике и идентитета”. Национални интерес, бр.03/2018, година XIV. vol.33.
  4. Степић Миломир, „Југославија није била резултат природног тока”
  5. промоција Историје једне утопије <https://catenamundi.rs/vidici/jugoslavija-nije-bila-rezultat-prirodnog-toka/>
  6. Трифковић Срђа, „Јулска криза 1914: заједнички злочиначки подухват Централних сила”. Први светски рат и балкански чвор. Београд: Институт за савремену историју, 12-2014.
  7. Трифкович Срджа, „Геостратегические и военные последствия Брестского мира”. Зборник: Брестский мир: История и геополитика, 1918-2018. Москва: Вече, 2018.
  8. Evans R. James, Great Britain and the Creation of Yugoslavia: Negotiating Balkan Nationality and Identity. Tauris Academic Studies, Лондон, 2008.
  9. Fromkin David, Europe’s Last Summer. Reprint edition. Vintage, Њујорк, 2005.
  10. Hollander Neil Elusive Dove: The Search for Peace During World War I. Jefferson, North Carolina: McFarland, 2014.
  11. Laffan R. G. D., The Serbs: The Guardians of the Gate. Dorset Press, 1989. (Репринт из 1918).
  12. Lederer Ivo, Yugoslavia at the Paris Peace Conference. New Haven and London: Yale University Press, 1963.
  13. Mackinder Sir Halford J., Democratic Ideals and Reality: A Study in the Politics of Reconstruction. London: Constable and Company, 1919.
  14. Namier Lewis B., Germany and Eastern Europe. London: Duckworth and Co, 1915.
  15. Popper Karl, The Logic of Scientific Discovery. Routledge Classics (Vol. 56), New York, 2002.
  16. Südland L. Von, (Ivo Pilar), Die Südslavische Frage und der Weltkrieg. I-II. Zagreb: Matica Hrvatska, 1944.
  17. Seton-Watson Hugh, The Making of a New Europe: R.W. Seton-Watson and the Last Years of Austria-Hungary. Seattle: University of Washington Press, 1981.
  18. Seton-Watson H. Seton-Watson and C., (editors), R.W.Seton-Watson and the Yugoslavs: Correspondence 1906-1941. London: The British Academy, 1976.
  19. Šufflay M., „Značajke Hrvatske nacije”, у: Dr. Milan Šufflay, Hrvatska u svijetlu svjetske historije i politike: Dvanaest eseja. Zagreb: Novija hrvatska povjesnica, 1999.
  20. Zeman Z. A. B., A Diplomatic History of the First World War. London: Weidenfeld and Nicolson, 1971.
From the same issue

Related publications