О (НЕ)МОГУЋНОСТИ РЕВОЛУЦИЈA У 21. ВЕКУ
Александар Саша Гајић
Отвори публикацијуСвест да се посредством штампе идеје могу распростирати брже и ефикасније од било којег облика интерперсоналне комуникације, усмерила је од ране младости Марксово идеолошко опредељење ка пропагандним техникама и методама новинарства, али се о томе у научној јавности још увек недовољно говори. Тумачећи појаве и односе у тадашњем друштву, он је постепено креирао идентитет радничке класе, користећи медијске садржаје за образовање и просвећивање будућих припадника левице. Програми политичког деловања прво су изношени на страницама Нових рајнских новина, у којима је дубински продорно критиковао и разобличавао социјално-економску беду буржоаске елите, указујући на скривене механизме израбљивања пролетеријата. Да би превладао унутрашњу кризу капитализам производи спољне конфликте и ратове, међу првима је констатовао Маркс, закључујући како конзервативна и реакционарна штампа користи цензуру и лажне вести да би манипулисала јавним мњењем и капиталом. Постављајући темеље ангажоване и револуционарне штампе, он је конструисао пропагандне обрасце, технике и алате који се и данас користе у страначкој комуникацији.