СКИЦА СРПСКОГ ПОСТКОЛОНИЈАЛНОГ СТАЊА: СРБИН, србин И СРБИН
Др Ђорђе Стојановић
Отвори публикацијуАутор у овом чланку истражује значење појма победа у рату и детерминише два различита значења – војна и политичка победа. Циљ рада је да укаже на могуће дуготрајне практичне последице потенцијалне семантичке дивергенција између ове две врсте победе у рату, иако су оне веома блиско повезане. Како је природа рата нужно политичка, једина смислена победа у рату јесте политичка победа, тј. победа којом се остварује кључни политички циљ рата, а то је стварање бољег, прихватљивог и одрживог мира за победника. У случајевима када се противник „самоˮ војнички порази, али пуна политичка победа изостане, појављује се феномен „изгубљене победеˮ, тј. војничке победе која се никако не може капитализовати у миру/примирју које следи и која се по правилу у том периоду и „губиˮ. Поред тога, таква „празнаˮ и пирова војничка победа по правилу генерише огроман историјски терет за нацију-победника, који може представљати озбиљан политичко-културни баласт деценијама, ако не и вековима. Аутор закључује да је неопходно развијање свести, како у сфери политике тако и код високих војних официра, о нужно политичкој природи и логици рата која мора да диктира све одлуке током оружаног сукоба и која условљава оправданост употребе војне силе у рату.