Политичка ревија 1/2022

ПОПУЛИЗАМ И РАЂАЊЕ ИМПЕРИЈЕ – ЦЕЗАР И ЊЕГОВО ПОЛИТИЧКО НАСЛЕЂЕ

Authors
UDCУДК 321.01(37)“-01/01“ Pages261-282 Year2022
Download PDF 10.22182/pr.7112022.13
Research overview

Abstract

Цезаров политички програм је имао два колосека. Један се може назрети кроз правно-политичке мере, модерним речником, уставног карактера, и кроз поступке према својим савезницима и према својим политичким противницима. Други се може назрети кроз његове јавне наступе и говоре. Ова два колосека се уско преплићу. Како би идеолошки дефинисао и успоставио своју неупитну врховну императроску власт, чини се да Цезар није разумео да треба да се послужи искључиво категоријама које би разумели и прихватали римски грађани, а не и остали покорени становнци Империје. Тај процесс су успешно довршили његови саборци. Посебно место међу њима заузима Марко Антоније. У раду ће бити приказан процес стварања Империје који је покренуо Цезар. За анализу његове политике послужили су и закључци које данашња литература нуди о елементима популизма као политиколошког појма.

Sources and literature

References

  1. Вујовић, Огњен. 2017а. „Император као отац политичке заједнице – контролом паганских ритуала и њиховим наметањем против хришћанства“, Црквене студије 14: 233-245.
  2. Вујовић, Огњен. 2017б. „Асимилација и право грађанства – Проширење породице и проширење римске политичке заједнице као два нераздвојна и комплементарна процеса“, Политичка ревија 52 (2): 193-220. DOI: 10.22182/pr.5222017.12.
  3. Кондилис, Панајотис. 2021 „Светске силе и Свестка држава“, у „Посебно издање 2021“, Српска политичка мисао 22 (1), посебно издање, Душан Достанић (ур.): 99-106. DOI: 10.22182/spm.specijal 2021.7.
  4. Ристић, Ирена. 2017. „Дефинисање популизма: проблеми и изазови“, у Популизам,. Зоран Лутовац (ур): 3-14. Београд: Институт друштвених наука, Центар за политиколошка истраживања и јавно мњење.
  5. Симић, Саво. 2021. „Успостављање култа личности у Северној Кореји и Народној Републици Кини: Упоредна анализа два модела власти“, Политичка ревија 69 (3): 55-72. DOI: 10.22182/pr.6932021.3.
  6. Траиловић, Драган. 2012. „Популизам као фактор слабљења демократских капацитета политичких институција Србије“, Политичка ревија 32 (2): 65-82. DOI: 10.22182/pr.3222012.4.
  7. Apijan iz Aleksandrije. 1991. Rimski građanski ratovi (preveo sa grčkog jezika Bogdan M. Stevanović), Beograd: Dereta.
  8. Berger, Adolf. 1953. “Encyclopedic Dictionary of Roman Law.” Transactions of the American Philosophical Society 43 (2): 333–809. DOI: 10.2307/1005773
  9. Gaius Iulius Caesar, De Bello Civili. Последњи приступ 20.01.2022. https://www.thelatinlibrary.com/caesar/civil/bc1.shtml
  10. Gaius Iulius Caesar, De Bello Gallico. Последњи приступ 20.01.2022. https://www.thelatinlibrary.com/caesar/gallic/gall8.shtml
  11. Ibrahim Mohammed Nasiru, Usman Salisu Ogbo, Abdullahi Abdullazeez Osuwa and Olawale Olufemi Akinrinde. 2021. “Challenges of Leadership and Followership in Nigerian Governance Architecture: an analytical review”, Политичка ревија 69 (3): 73-86. DOI: 10.22182/pr.6932021.4.
  12. Plutarh, The Parallel Lives. Последњи приступ 15.02.2022. https://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Plutarch/Lives/home.html.
  13. Scheidel, Walter. 2004. “Human Mobility in Roman Italy, I: The Free Population.” The Journal of Roman Studies 94: 1–26. https://doi.org/10.2307/4135008.
  14. Suetonius, De vita Caesarum. Последњи приступ 19.02.2022. https://penelope.uchicago.edu/Thayer/L/Roman/Texts/Suetonius/12Caesars
  15. Titus Livius, Ab Urbe Condita. Последњи приступ 02.02.2022. http://www.thelatinlibrary.com/livy/liv.2.shtml.
From the same issue

Related publications