Политичка ревија 1/2022

РАЗЛОЗИ ПРЕСТАНКА ДОМИНАЦИЈЕ СРПСКЕ РАДИКАЛНЕ СТРАНКЕ НА ДЕСНОЈ СТРАНИ ПОЛИТИЧКЕ СЦЕНЕ У СРБИЈИ

Authors
UDCУДК 329.17(497.11)“20“ Pages71-89 Year2022
Download PDF 10.22182/pr.7112022.4
Research overview

Abstract

У раду смо истражили разлоге због којих је престала доминација Српске радикалне странке (СРС) на десној страни политичке сцене у Србији, иако је од увођења вишепартијског система 1990. најдуже од свих странака десне оријентације, попут Српског покрета обнове (СПО) и Демократске странке Србије (ДСС) била доминантна на десној страни политичке сцене. Али након укупно 17. година доминације на десној страни политичке сцене (од 1992. до 2000. и од 2003. до 2012.), СРС на парламентарним изборима 2012. први пут није прешла цензус за улазак у парламент. Претпостављамо да је основни разлог престанка доминације СРС на десници престанак кохезије елите странке између Војислава Шешеља, Томислава Николића и Александра Вучића, три најзначајнија лидера СРС, након које је дошло до поделе у странци и формирања 2008. године, нове странке, Српске напредне странке, која је од СРС преузела чланство и бирачко тело. То је по нама само био крај једног процеса, тако да смо истражили и друге разлоге који су допринели престанку доминације СРС на десници у Србији. У раду смо користили методу анализе садржаја и компаративну методу.

Sources and literature

References

  1. Бакић, Јово. 2006. ,,Политичке странке умерене и крајње деснице.“ Нова српска политичка мисао, 107–111, 1 (4): 105–122.
  2. Бојић, Нада. 1992. Ко сте ви Војиславе Шешељу? Београд: Нада.
  3. Бибер, Флоријан. 2020. Успон ауторитаризма на Западном Балкану. Београд: Библиотека XX –ти век.
  4. Владисављевић, Небојша. 2020. Успон и пад демократије након петог октобра. Београд: Архипелаг.
  5. Вукомановић, Дијана. 2005. ,,Политичке странке и српски национални интерес.“ Национални интерес, 103 (1): 99–128. doi: 10.22182/ni.112005.5.
  6. Гојковић, Маја. 1994. Прва дама опозиције. Београд: Српска радикална странка.
  7. Ђурковић, Миша. 2006. „Трагање, парадокси, могућности: десница у Србији 1990–2003.“ Нова српска политичка мисао, 134 (1-4): 123–149.
  8. Ђурковић, Миша. 2016. Конзервативизам и конзервативне странке. Стари Бановци-Београд: Бернар.
  9. Мировић, Игор. 1996. Пет година новосадских радикала. Београд: Српска радикална странка.
  10. Николић, Томислав. 2000. Писмо са адресом. Београд: Српска радикална странка.
  11. Николић, Томислав. 2002. Шешеља за председника. Београд: Српска радикална странка.
  12. Николић, Томислав. 2004. Нато скупштина. Београд: Српска радикална странка.
  13. Прибићевић, Огњен. 1997. Власт и опозиција у Србији. Београд: Радио Б92.
  14. Спасојевић, Душан, и Стојиљковић, Зоран. 2020. Између интереса и уверења. Београд: Фабрика књига.
  15. Станковић,Владан. 2010. „Фактори менталитета у карактерима политичких вођа у Србији.“ Политичка ревија, 83 (1): 69–90. doi: 10.22182/pr.2312010.4.
  16. Стефановић, Ненад. 1994. Покрштавање петокраке. Београд: БИГЗ.
  17. Шешељ, Војислав. 2001. Промене по вољи народа. Београд: Српска радикална странка.
  18. Шешељ, Војислав. 2001. Паклени планови Запада. Београд: Српска радикална странка.
  19. Шешељ, Војислав. 2002. Досманлијски зулум над Србијом. Београд: Српска радикална странка.
  20. Шешељ, Војислав. 2006. Српска радикална странка. Београд: Српска радикална странка.
From the same issue

Related publications