ДЕЈТОН, КРАЈ ИЛИ ПОВРАТАК ПОЛИТИЧКЕ РАВНОТЕЖЕ
Ђорђе Вуковић
Отвори публикацијуНови покрети усмеравају своје поступке према цивилним властима и политичарима који имају моћ да реализују циљеве покрета, али често постоји сукоб између покрета и власти, односно између покрета и утврђеног друштва које власти представљају. Ти покрети верују да су естаблишмент политике пропале и да више не могу да представљају задовољавајућа решења за тешке политичке проблеме. Три најважнија приступа друштвених теорија препознају следеће концепте: концепт мобилизације ресурса и концепт структура политичких опортунитета и концепт фреминга (framing), односно оквира. Релативни успех побуне против естаблишмента зависи, у крајњој линији, од способности политичких актера да убеде потенцијалне присталице да они заиста стоје насупрот елита моћи, да нису део структуре елите моћи, да нису инсајдери. Успех покрета зависи од широког прихватања поруке, а прихватање поруке ће зависити од тога колико се она уклапа у перцепцију стварности или колико се добро перцепцијом може изманипулисати. Међутим у Србији се само на почетку чинило да ће ови нови покрети бити весници нових политичких трендова и новог светла у постојећи систем. Они су заправо профитирали само од слабљења одређених опозиционих партија или синдиката, али кратког даха. Нису успели и нису могли да устроје сталну организацију и структуру, јединствено чланство и програм.