Национални интерес 1/2026

ЗЛОЧИН У СКЕЛИ 1941. У ЛОКАЛНОЈ И НАЦИОНАЛНОЈ КУЛТУРИ СЕЋАЊА

Аутори
УДКУДК 32+94(497.11)"1941" Стране 151-172 Година2026
Преузми PDF 10.5937/nint53-64341
Преглед истраживања

Сажетак

Злочин који је 15. августа 1941. године у селу Скела извршио 64. резервни полицијски батаљон немачке Полиције поретка представља један од првих масовних злочина над цивилним становништвом у окупираној Србији. Стрељано је 42 притвореникаиз логора на Бањици и 14 локалних мештана, док је велики део села запаљен. Немачки окупатор је овим злочином желео да створи пример одмазде и да застрашивањем спречи будуће нападе на своје снаге, па је вест о злочину била истакнута на радију, у новинама и на плакатима. Истраживачко питање рада гласи: на који начин сећање на злочин у Скели обликује локални идентитет и како се у том процесу преплићу чињенице и митови? Полазна хипотеза је да је, иако засновано на стварном страдању, сећање на злочин подложно митологизацији и политичкој инструментализацији, што доводи до стварања наратива који одступају од историјских чињеница. У раду се анализирају меморијалне праксе, подизање споменика, именовање улица и комеморативни ритуали. Посебна пажња посвећена је наративу да је Скела „прво село које је горело у Србијиˮ, који, иако нетачан, траје до данас. Закључак је да култура сећања на злочин у Скели има значајно место у локалној култури сећања, али да су вести о њему стигле и до глобалних институција посвећених меморијализацији злочина и страдања током Другог светског рата, као што је Топографија терора у Берлину.

Извори и литература

Референце

  1. Arhiv Jugoslavije (АЈ), 297–I, K–81, “Izveštaj o radu Odbora za obeležavanje i uređivanje istorijskih mesta iz NO rata od formiranja do kraja 1958. godineˮ
  2. АЈ, 297–I, K–2, “Izveštaj o radu organizacije Saveza boraca NOR-a od III kongresaˮ, 28.1.1958, 1
  3. AJ, 110–585–182, “Saslušanje dr Georga Kiesselaˮ, 30.7.1946.
  4. АЈ, 110–477–729 do 987, Selo Skela – masovno ubistvo u grupi i pričinjena šteta na dan 15.8.1941.
  5. АЈ, 110–477–714 do 987, Skela
  6. АЈ, 110–477–716, Skela, 15.8.1941
  7. АЈ, 110–477–719, 15.8.1941.
  8. АЈ, 110–477–748, Iskaz Nikodina Dževadžića, 27.4.1945.
  9. АЈ, 110–828–777 do 797, Presuda Vojnog suda III armije, 9.3.1947.
  10. AJ, 110, F–828–168, Vojni sud za grad Beograd.
  11. Asman, Alaida. 2015. “Sećanje individualno i kolektivnoˮ U Kolektivno sećanje i politike pamćenja, ur. Michal Sladaček, Jelena Vasiljević, Tamara Petrović-Trifunović, Beograd: Zavod za udžbenike. (Asman 2015)
  12. Asman, Alaida. 2011. Duga senka prošlosti. Beograd: Biblioteka XX vek
  13. Bajford Jovan. 2011. Staro sajmište: Mesto sećanja, zaborava i sporenja. Beograd: Beogradski centar za ljudska prava.
  14. Begović, Sima. 1989. Logor Banjica 1941–1944. I–II. Beograd: Institut za savremenu istoriju.
  15. Božović, Branislav. 1998. Beograd pod komesarskom upravom 1941. Beograd: Istorijski arhiv Beograda.
  16. Bojić, Milosav. 1987. Posavski partizanski odred: Posavina i Tamnava u oružanom ustanku. Beograd: Vojnoizdavački i novinski centar.
  17. Borba. 1947a. „Danas počinje suđenje Turneru“, februar 27, 8.
  18. Borba. 1947b. „Optuženi ratni zločinci rukovodili su streljanjima rodoljuba u Skeli, Šapcu i Nišu“, Mart 2.
  19. Borba. 1947c. „Devet nemačkih ratnih zločinaca je osuđeno na smrt, ostala trojica su dobila vremenske kazne“, mart 10.
  20. Borba. 1947d. „Dankelman nije mislio na međunarodno pravo“, Oktobar 23.
  21. Borba. 1947e. „Pravedna, zaslužena kazna stiže organizatore masovnih pokolja naroda u Srbiji, Banatu i Makedoniji“, Novembar 1.
  22. Borba. 1947. „Spaljenom posavskom selu Skeli treba obezbediti plan za izgradnju“, Mart 7.
  23. Borba. 1951. „U Skeli otkriven spomenik streljanim rodoljubima“, Novembar 5.
  24. Glišić, Venceslav. 1970. Teror i zločini nacističke Nemačke u Srbiji 1941-1944. Beograd: Prosveta.
  25. Dević, Nemanja. 2022. Za partiju i Tita: Partizanski pokret u Srbiji 1941-1944. Beograd: Službeni glasnik.
  26. Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. 2008. Mesta stradanja žrtava fašističkog terora na području grada Beograda.
  27. Zbornik Narodnooslobodilačkog rata naroda Jugoslavije, I-1. 1964. Beograd: Vojnoizdavački zavod JNA, dok. br. 128, Izveštaj šefa nemačke okupacione uprave u Srbiji, 15.8.1941.
  28. Ilić, Dragoslav. 1951. Odmazda. Beograd: Prosveta.
  29. Kadijević, Aleksandar. 2008. „O socrealizmu u beogradskoj arhitekturi i njenim oprečnim tumačenjima“, Nasleđe (IX): 75–88.
  30. Klemp, Stefan. 2001. „50 Kommunisten aufgehängt, 350 Häuser niedergebrannt“:Der Einsatz des Reserve-Polizei-Bataillons 64 auf dem Balkan 1941–1943“, in: Im Auftrag: Polizei,Verwaltung und Verantwortung, Begleitband zur gleichnamigen Dauerausstellung – Geschicht Villa ten Hampel, (hg. Alfons Kenkmmann, Christoph Spieker), Essen 2001.
  31. Klemp, Stefan. 2005 „Nicht ermittelt“: Polizeibataillone und die Nachkriegsjustiz: Ein Handbuch, Essen: Klartext.
  32. Kreso, Muharem. 1979. Njemačka okupaciona uprava u Beogradu. Beograd: Istorijski arhiv Beograda.
  33. Kuljić, Todor. 2006. Kultura sećanja. Teorijska objašnjenja upotrebe prošlosti. Beograd: Čigoja štampa.
  34. Lajbenšperger, Nenad. 2019. „Žrtve Drugog svetskog rata u politici jugoslovenske države (1945–1980).“ Doktorska disertacija. Univerzitet u Beogradu: Filozofski fakultet.
  35. Landesarchiv Nordrhein-Westfalen, Abteilung Westfalen (LA NRW, Abt. Westfalen), Münster, Q 234 Nr. 3611, Zentralstelle im Lande Nordrhein-Westfalen für die Bearbeitung von nationalsozialistischen Massenverbrechen bei dem Leitenden Oberstaatsanwalt in Dortmund - 45 Js 14/64 – 7.12.1964.
  36. LA NRW, Abt. Westfalen, Münster, Q 234 Nr. 3616, Zentralstelle im Lande Nordrhein-Westfalen für die Bearbeitung von nationalsozialistischen Massenverbrechen bei dem Leitenden Oberstaatsanwalt in Dortmund - 45 Js 15/64, 8.12.1964.
  37. LA NRW, Abt. Westfalen, Münster, Q 234 Nr. 2071, Zentralstelle im Lande Nordrhein-Westfalen für die Bearbeitung von nationalsozialistischen Massenverbrechen bei dem Leitenden Oberstaatsanwalt in Dortmund - 45 Js 50/61, 1.12.1964.
  38. Manojlović Pintar, Olga. 2014. Arheologija sećanja. Spomenici i identiteti u Srbiji 1918 – 1989. Beograd: Udruženje za društvenu istoriju, Čigoja štampa
  39. Marjanović, Jovan. 1963. Ustanak i narodnooslobodilački pokret u Srbiji 1941. Beograd: Institut društvenih nauka.
  40. Miletić, Antun. 1995. „O bilansu smrti u koncentracionom logoru Jasenovac (1941-1945)“ u: Genocid nad Srbima u Drugom svetskom ratu, ur: Radovan Samardžić, Beograd: MŽG-SKZ. (Miletić 1995)
  41. Mitrović, Andrej. 1977. „Ergänzungswitschaft: The theory of an integrated economic area of the Third Reich and Southeast Europe, 1933–1941“, u: The Third Reich and Yugoslavia 1933–1945 (ur. Života Anić), Belgrade 1977, 7-45.
  42. Narodna biblioteka Srbije (NBS), Zbirka plakata, 184/67, „Selo Skela je spaljivanjem sravnjeno sa zemljom“
  43. „Saopštenje – Selo Skela je spaljivanjem sravnjeno sa zemljom“.
  44. Obrenovac i okolina. 1963. (ur. Mihailo Maletić), Beograd: Narodna knjiga.
  45. Ristović, Milan. 2005. Nemački novi poredak i Jugoistočna Evropa 1940/41–1944/45. Beograd: Službeni glasnik.
  46. Tucović, Radosav. 2025. „Zločin u Skeli 1941: studija slučaja nacističke represivne politike u Srbiji“, Vojno-istorijski glasnik, 2/2025, 85–103.
  47. Seljačka borba 1945. „U Skeli selu koje je okupator prvo popalio u Srbiji“, Oktobar 25.
  48. Novo vreme. 1941. „Saopštenje – Selo Skela je spaljivanjem sravnjeno sa zemljom“, Avgust 16.
  49. Halbwachs, Maurice. 1980. The Collective Memory. Harper Colophon Books.
  50. Horvatinčić, Sanja, Žerovc, Beti. 2023 ՙՙYugoslav Monuments dedicated to the Antifascist Resistance, the Peoples Liberation Struggle, and a Revolution – Introduction.ˮ In Shaping Revolutionary Memory. The Production of Monuments in Socialist Yugoslavia, eds. Sanja Horvatinčić and Beti Žerovc 13 – 19.
  51. 4. jul 1968. „Erman je pao“, Februar 20.
Из истог броја

Повезане публикације