Српска политичка мисао 5/2025

ОДНОСИ ЈУГОСЛАВИЈЕ И ИНДИЈЕ ПЕДЕСЕТИХ ГОДИНА XX ВЕКА

Authors
UDCУДК 327(497.1:34)"1950/1960" Pages125-140 Year2025
Download PDF 10.5937/spm93-59206
Research overview

Abstract

Односи између Југославије и Индије могу се пратити од самог стицања индијске независности. Дипломатски односи између две државе успостављени су 5. децембра 1948. године, али је Индија тек 1954. године у Југославију послала амбасадора. Југославија, Индија и Еквадор су током 1950. и 1951. године биле несталне чланице Савета безбедности Уједињених нација и у том периоду Југославија и Индија су заузимале заједничке ставове по читавом низу питања међународне политике, што је представљао основу за даље проширивање политичких односа. Политика несврстаности у Југославији настала је као последица одсуства сарадње са западним земљама, али и због Резолуције Информбироа од 1948. године која је значила прекид сарадње са Совјетским Савезом и другим земљама источног блока. У успостављању начела која је Југославија примењивала приликом дефинисања стратегије своје спољне политике значајну улогу имали су теоријски концепти и праксе индијског покрета за стицање независности, као најстаријег антиколонијалног покрета на свету. Титова посета Индији и Бурми крајем 1954. и почетком 1955. година била је од великог значаја за јачање сарадње, а о њеном значају говори и чињеница да је Тито био први шеф неке европске државе, који је посетио Индију након што је стекла независност. Након Брозове посете Индији и Бурми, с краја 1954. и почетка 1955. године, интензивира се и економска сарадња две земље. Нехру је јула 1956. године поново посетио Југославију и на Брионима су Тито, египатски председник Насер и Нехру усвојили Брионску деклерацију. Међутим, први међународни догађај који је ставио на пробу југословенско-индијске односе је Мађарска револуција из 1956. године.

Sources and literature

References

  1. Bogetić, Dragan. 2006. Nova strategija spoljne politike Jugoslavije: 1956‒1961. Beograd: Institut za savremenu istoriju.
  2. Bogetić, Dragan, 2013. „Jugoslavija i Pokret nesvrstanih.” U Neutralnost u XXI veku: pouke za Srbiju, ur. Igor Novaković, 33‒37. Beograd: ISAC Fond, Centar za međunarodne i bezbednosne poslove.
  3. Crnobrnja, Bogdan. 2016. Neočekivana promjena: kako je stvoren Pokret nesvrstanih: dnevnički zapisi Bogdana Crnobrnje iz 1961. godine. Beograd: Muzej istorije Jugoslavije, Stanko Crnobrnja.
  4. Čavoški, Jovan, 2023. „Azijska karta za nesvrstani svet: Titovo putovanje u Indiju i Burmu i njegov globalni značaj (1954‒1955).” U Novi horizonti spoljne politike Jugoslavije: Balkan, Evropa i svet, ur. Jovan Čavoški i Aleksandar V. Miletić, 217‒255. Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije.
  5. Gudac, Žarko, i Miroslav Đorđević. 2000. Politička istorija XIX i XX veka: svetska i nacionalna. Beograd: Fakultet političkih nauka.
  6. Damian, Ana, 1988. „Regionalizam i nesvrstanost.” U Tito-nesvrstanost-savremenost, ur. Bojana Tadić i Vladimir Falatov, 215‒220. Beograd: Memorijalni centar „Josip Broz Tito”.
  7. Dedijer, Vladimir. 1984. Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita (1945‒1955), treći tom. Beograd: Izdavačka radna organizacija „Rad”.
  8. Jovanović, Jadranka. 1990. Jugoslavija i Savet bezbednosti Organizacije ujedinjenih nacija: 1945‒1985. Beograd: Institut za savremenu istoriju.
  9. Jovanović, Jadranka. 1985. Jugoslavija u Ujedinjenim nacijama: 1954‒1953. Beograd: Institut za savremenu istoriju. Stanovnik, Janez, 1988. „Ekonomska strategija nesvrstanosti (koreni, ciljevi, dileme).” U Tito-nesvrstanost-savremenost, ur. Bojana Tadić i Vladimir Falatov, 297‒315. Beograd: Memorijalni centar „Josip Broz Tito”.
  10. Štrbac, Čedomir, 1988. „Koegzistencija, nesvrstanost – univerzalizam međunarodnog zajedništva.” U Tito-nesvrstanost-savremenost, ur. Bojana Tadić i Vladimir Falatov, 100‒113. Beograd: Memorijalni centar „Josip Broz Tito”.
  11. Tripković, Đoko. 2013. Jugoslavija ‒ SSSR: 1956‒1971. Beograd: Institut za savremenu istoriju.
From the same issue

Related publications