Српска политичка мисао 5/2025

ОГРАНИЧЕЊА СИСТЕМА ПРОСТЕ ВЕЋИНЕ У ИЗБОРУ ПРЕДСЈЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ: ПОЛИТИЧКЕ, ИНСТИТУЦИОНАЛНЕ И ДРУШТВЕНЕ ПОСЉЕДИЦЕ

Аутори
УДКУДК 342.8(497.6)"20" Стране79-99 Година2025
Преузми PDF 10.5937/spm93-60040
Преглед истраживања

Сажетак

Овај рад анализира политичке, институционалне и друштвене посљедице кориштења система просте (релативне) већине за избор предсједника Републике Српске (РС). Предсједник РС има важну политичку и симболичку улогу у сложеном и етнички фрагментираном институционалном оквиру БиХ који је обликован Дејтонским споразумом. Аутор користи компаративни приступ и теоријску литературу о изборним системима у етнички подијељеним и постконфликтним друштвима, како би процијенио у којој мјери систем релативне већине одговара демократским потребама РС. Рад показује да систем релативне већине има неколико кључних слабости у контексту РС. Прво, омогућава избор предсједника са подршком мањине бирачког тијела – неријетко испод 50%, па чак и испод 40%, што подрива његов демократски легитимитет. Друго, овакав систем подстиче етничку мобилизацију и поларизацију јер кандидатима није потребна шира међуетничка подршка. Кампање се фокусирају на мобилизацију „сигурне” страначке и етничке базе, што учвршћује друштвене подјеле. Треће, систем просте већине награђује персонализовано вођство и јачање личног профила кандидата, што може утицати на јачање клијентелизма и ауторитарних тенденција. Примјери из Републике Српске – посебно дуготрајна доминација Милорада Додика и СНСД-а – показују како овакав систем утиче на консолидацију моћи око једног лидера. Само у три случаја предсједник је изабран натполовичном већином, док су остали избори завршавали с тијесним резултатима и често продубљеном политичком поларизацијом. Посебно илустративни примјери укључују изборе 1998, када је избор предсједника из супротног политичког блока од парламентарне већине довео до институционалне кризе и интервенције високог представника, те изборе 2022. које су обиљежиле оптужбе за изборну крађу и масовне протесте. Рад такође наглашава институционалне посљедице система просте већине. Предсједник РС, иако формално ограничен парламентарном већином, има значајна уставна овлаштења. Несклад између предсједника из једног блока и парламента из другог може довести до институционалних блокада и политичких криза. Уз то, двоблоковски образац конкуренције (коалиције окупљене око СНСД и СДС) који се стабилно понавља од 2000-их година сужава политички простор за треће опције, ограничава програмску конкуренцију и фаворизује негативну и поларизујућу кампању. Као алтернативу, рад разматра двокружни већински систем и преференцијално гласање (алтернативни глас). Ови модели захтијевају да кандидат освоји натполовичну подршку, било кроз други круг или кроз трансфер преференција, чиме се кандидати подстичу да шире свој политички апел, ублаже реторику и преговарају о подршци са другим групама. Компаративна искуства Француске, Србије и Хрватске показују да овакви системи могу помоћи у смањењу поларизације и јачању демократског легитимитета предсједника. Закључно, рад сматра да би промјена изборног модела могла допринијети јачању демократске легитимности и политичке стабилности РС.

Извори и литература

Референце

  1. Bértoa, Fernando, and Thomas Weber. 2024. “Presidential Elections and European Party Systems (1848–2020).” British Journal of Political Science 54: 874–891. DOI: 10.1017/S0007123423000704
  2. Belloni, Roberto. 2007. State Building and International Intervention in Bosnia. London and New York: Routledge.
  3. Bieber, Florian. 2006. Post-War Bosnia: Ethnicity, Inequality and Public Sector Governance. Basingstoke: Palgrave Macmillan.
    Bieber, Florian. 2020. The Rise of Authoritarianism in the Western Balkans. Cham: Palgrave Macmillan.
  4. Blais, André, Louis Massicotte, and Agnieszka Dobrzynska. 1997. “Direct Presidential Elections: A World Summary.” Electoral Studies 16 (4): 441–455. DOI: 10.1016/S0261- 3794(97)00020-6
  5. Blais, André, and Louis Massicotte. 2002. “Electoral Systems.” In Comparing Democracies 2: New Challenges in the Study of Elections and Voting, eds. Lawrence LeDuc, Richard G. Niem, and Pippa Norris, 40–69. London: SAGE Publications.
  6. Bose, Sumantra. 2002. Bosnia after Dayton: Nationalist Partition and International Intervention. Oxford: Oxford University Press.
  7. Central Election Commission BiH [CIK BiH]. 2014. “Confirmed results General elections 2014.” CIK BiH. Last accessed on July 1, 2025. https://www.izbori.ba/Potvrdjeni2014/Finalni/PredsjednistvoBiH/Default.aspx
  8. Central Election Commission BiH [CIK BiH]. n.d. “Statistics and election results.” CIK BiH. Last accessed on July 1, 2025. https://www.izbori.ba/Default.aspx?Lang=6&CategoryID=421
  9. Cheibub, José Antonio, Fernando Limongi, and Adam Przeworski. 2023. “Electing Presidents: A Hidden Facet of Democratization.” Presidential Studies Quarterly. 53 (4): 476–500. DOI: 10.1111/psq.12846
  10. Constitution of the Republic of Srpska, “Official Gazette of the Republic of Srpska”, No. 21/92 – consolidated version, 28/94, 8/96, 13/96, 15/96, 16/96, 21/96, 21/02, 26/02, 30/02, 31/02, 69/02, 31/03, 98/03, 115/05, 117/05, 48/11.
  11. Duverger, Maurice. 1954. Political Parties: Their Organization and Activity in the Modern State. London: Methuen.
  12. Frantz, Erica, Andrea Kendall-Taylor, Joseph Li, and Joseph Wright [Frantz et al.]. 2021. “Personalist Ruling Parties in Democracies.” Democratization 29: 918–938. DOI: 10.1080/13510347.2021.2019711
  13. Golder, Matt. 2005. “Democratic Electoral Systems Around the World, 1946–2000.” Electoral Studies 24 (1): 103–121. DOI: 10.1016/j.electstud.2004.02.008
  14. Horowitz, Donald L. 1985. Ethnic Groups in Conflict. Berkeley, CA: University of California Press.
  15. Horowitz, Donald L. 1991. A Democratic South Africa?: Constitutional Engineering in a Divided Society. Berkeley, CA: University of California Press.
  16. Horowitz, Donald L. 2008. “Presidents vs. Parliaments: Comparing Democratic Systems.” Journal of Democracy 1: 73–79. DOI: 10.1353/JOD.1990.0056
  17. Institute of Statistic. 2015. “Statistical Yearbook of Republika Srpska 2015.” RS Institute of Statistic.Last accessed on July 1, 2025. http://www.rzs.rs.ba/front/article/1778/?left_mi=None&add=None
  18. Kapidžić, Damir. 2017. „Segmentirani stranački sustav Bosne i Hercegovine.” Political Perspectives: Journal for Political Research 7 (1–2): 7–23. DOI: 10.20901/pp.7.1-2.01
  19. Keil, Soeren. 2013. Multinational Federalism in Bosnia and Herzegovina. London: Routledge.
  20. Lijphart, Arend. 1977. Democracy in Plural Societies: A Comparative Exploration. New Haven: Yale University Press.
  21. Lijphart, Arend. 1999. Patterns of Democracy: Government Forms and Performance in Thirty-Six Countries. New Haven: Yale University Press.
  22. Lijphart, Arend. 2002. “The Wave of Power-Sharing Democracy.” In Architecture of Democracy, ed. Andrew Reynolds, 37–54. Oxford: Oxford University Press.
  23. Lijphart, Arend. 2004. “Constitutional Design for Divided Societies.” Journal of Democracy 15 (2): 96–109. DOI: 10.1353/jod.2004.0029
  24. Manning, Carrie. 2004. “Elections and Political Change in Post-War Bosnia and Herzegovina.” Democratization 11 (2): 60–86. DOI: 10.1080/13510340412331294212
  25. McGarry, John, and Brendan O’Leary. 2004. The Northern Ireland Conflict: Consociational Engagements. Oxford: Oxford University Press.
  26. Norris, Pippa. 2004. Electoral Engineering: Voting Rules and Political Behavior. Cambridge: Cambridge University Press.
  27. Reilly, Benjamin. 2001. Democracy in Divided Societies: Electoral Engineering for Conflict Management. Cambridge: Cambridge University Press.
  28. Reuters. 2022. “Bosnian Serb opposition protests against 'stolen' election results.” Reuters. November 2, 2022. https://www.reuters.com/world/europe/bosnian-serb-opposition-protests-against-stolen-election-results-2022-11-02/
  29. Reynolds, Andrew. 2005. “Constitutional Medicine.” Journal of Democracy 16 (1): 54–68. DOI: 10.1353/jod.2005.0017
  30. Reynolds, Andrew, Benjamin Reilly, and Andrew Ellis. 2008. Electoral System Design: The New International IDEA Handbook. Stockholm: International IDEA.
  31. Rhodes-Purdy, Matthew, and Raúl L. Madrid. 2020. “The Perils of Personalism.” Democratization 27: 321–339. DOI: 10.1080/13510347.2019.1696310
  32. Shugart, Matthew, and Rein Taagepera. 1994. “Plurality Versus Majority Election of Presidents.” Comparative Political Studies 27: 323–348. DOI: 10.1177/0010414094027003001
  33. Vukojević, Stefan. 2016. „Izborni sistemi u duboko podijeljenim društvima – primjer Bosne i Hercegovine.” Srpska politička misao 53 (3): 317–332. DOI: 10.22182/spm.5332016.18
  34. Vukojević, Stefan. 2017a. “Institutional Design of Post-Dayton Bosnia and Herzegovina: ‘Extreme Case’ in Comparative Politics.” Politička revija 172: 157–173. DOI: 10.22182/pr.5222017.10
  35. Vukojević, Stefan. 2017b. “Party System and Structure of Party Competition in the Republic of Srpska.” Zbornik Matice srpske za društvene nauke 161: 27–38. DOI: 10.2298/ZMSDN1761027V
  36. Vukojević, Stefan. 2019. „Posljedice izbornog sistema na stabilnost političkih institucija u postdejtonskoj Bosni i Hercegovini (1996–2014).” Doktorska disertacija. Univerzitet u Beogradu: Fakultet političkih nauka.
  37. Vukojević, Stefan. 2022. „Simulacija primjene izbornog sistema pojedinačnog prenosivog glasa u Bosni i Hercegovini – slučaj izbora za Parlamentarnu skupštinu 2000. godine.” DHS – Društvene i humanističke studije: časopis Filozofskog fakulteta u Tuzli 18 (18): 313–332. DOI: 10.51558/2490-3647.2022.7.1.313
  38. Vukojević, Stefan. 2023. „Politička stabilnost u duboko podijeljenim društvima: nalazi iz postdejtonske Bosne i Hercegovine.” Political perspectives: journal for political research 13 (2): 109–130. DOI: 10.20901/pp.13.2.05
  39. Vukojević, Stefan. 2024. Predsjednički izbori u Republici Srpskoj 1996–2022. Beograd: Dosije Studio.
Из истог броја

Повезане публикације