ПОБЕДОНОСЦЕВ И КРИТИКА ВИШЕПАРТИЈСКЕ ПРЕДСТАВНИЧКЕ ДЕМОКРАТИЈЕ
Миша Ђурковић
Отвори публикацијуФра Гргур–Грго Шкарић (Жупањац, 1831–Загреб, 1876) једна је од најтајанственијих историјских личности 1860/70–их у политичком животу Босне и Херцеговине. Као професор на Широкобријешкој католичкој богословији (1866–1869) васпитавао је ђаке у српском националном духу, заклињући их „за јавно добро српске нације”. Услед притисака којима је био изложен због националне мисије коју је водио и сумњи да припрема устанак, пребегао је на јесен 1869. у Кнежевину Србију, где је од намесничке Владе добио држављанство и финансијску помоћ. Српски намесник Јован Ристић био је патрон за израду његовог плана у вези са покретањем „Друштва омладине римокатоличке у Херцеговини”. При српском Министарству иностраних дела, Шкарић је све до 1. јануара 1873. радио тајно, под псеудонимом „Јова Косановић”, првенствено као агент и заступник „католичког елемента Босне и Херцеговине”. Наредне две године припремао је устанак у родној Херцеговини, у коме је активно учествовао као вођа једне католичке добровољачке чете.