САВЕТОДАВНИ РЕФЕРЕНДУМ И ПРЕСТАНАК ФУНКЦИЈЕ ПРЕДСЕДНИКА – ДА ИЛИ НЕ?
Милош Станић
Отвори публикацијуСкупштина Републике Србије је 2020. године усвојила нови Закон о жиговима. Једна од највећих промена до које је том приликом дошло је увођење накнаде нематеријалне штете због повреде жига. Још од усвајања Закона о жиговима из 1996. године постоји спор између правних теоретичара, који се залажу за традиционалну реститутивну природу накнаде штете због повреде жига и законодавства Републике Србије, које под притиском мултинационалних компанија настоји да у право Републике Србије уведе казнену накнаду штете. Аутор настоји да овој расправи допринесе анализирајући новоуведену накнаду нематеријалне штете због повреде жига, покушавајући да провери да ли се кроз њено предвиђање заправо уводи накнада казнене штете. Аутор у раду истражује аргументе за и против накнаде нематеријалне штете због повреде жига, користећи се историјским и компаративним методом. Након тога покушава да продре у предмет заштите жига, како би утврдио да ли је он заиста нематеријалан-неимовински у својој природи. Резултати овог испитивања треба да објасне да ли је оправдано досуђивати накнаду нематеријалне штете због повреде жига, као и да ли природа новоуведене накнаде нематеријалне штете због повреде жига представља још један вид казнене штете.