Политичка ревија 1/2025

ЕКОНОМСКА ДИПЛОМАТИЈА У ФУНКЦИЈИ ПРОМОЦИЈЕ ИЗВОЗА: ЕФЕКТИ У ЗЕМЉАМА ПАРТНЕРИМА У ОКВИРУ ЕУ НАСПРАМ ЗЕМАЉА ВАН ЕУ

Authors
UDCУДК 339.9.012(4-672EU) Pages103-131 Year2025
Download PDF 10.5937/pr83-55146
Research overview

Abstract

Економска дипломатија представља значајан инструмент за јачање билатералне трговине и промоцију извоза, што је кључни фокус овог истраживања. Рад анализира утицај економске дипломатије Србије на међународну трговину применом гравитационог модела, при чему се користи sScore индекс као мера квалитета билатералних дипломатских односа. Овај индекс омогућава детаљнију анализу утицаја дипломатских односа на трговину, узимајући у обзир политичке, економске и безбедносне факторе који обликују међународне односе. Истраживање обухвата све земље са којима Србија активно тргује и анализира како квалитет дипломатских односа утиче на извоз. Посебна пажња посвећена је разлици у ефектима економске дипломатије на трговину са земљама Европске уније (ЕУ) и онима ван ње. Резултати истраживања показују да економска дипломатија значајно доприноси извозу, али њен утицај је израженији у земљама које нису чланице ЕУ. Док је у неким истраживањима доказано да дипломатске активности имају позитиван да дипломатске активности имају позитиван утицај утицај на трговину у свим регионима, ова анализа показује да српска економска дипломатија остварује већи успех у ваневропским земљама. Ово може бити последица геополитичких фактора, недостатка интегрисаних тржишних механизама унутар ЕУ или недовољно ефикасног дипломатског ангажмана Србије у оквиру европских институција. Примењен је гравитациони модел, који полази од претпоставке да је обим билатералне трговине пропорционалан величини економија партнера и обрнуто пропорционалан географској удаљености. Овај модел представља један од најчешће коришћених аналитичких приступа у истраживању међународне трговине, јер омогућава квантификацију различитих утицаја на трговинске токове. Као варијабла економске дипломатије коришћен је sScore индекс, који мери сличност спољнополитичких ставова између земаља, укључујући економске, дипломатске и војне односе. Резултати анализе показују да је извоз Србије већи ка економски снажнијим земљама, што је у складу са претпоставкама гравитационог модела. Такође, удаљеност је негативан фактор, јер физичка дистанца представља логистичку препреку за трговину. Економска дипломатија (sScore индекс) има позитиван и статистички значајан утицај на укупни извоз, али са приметним разликама између региона. Утицај економске дипломатије је израженији у трговини са земљама ван ЕУ, што указује на то да су билатерални односи са овим земљама флексибилнији и подложнији унапређењу кроз дипломатске активности. Са друге стране, утицај економске дипломатије унутар ЕУ није показао статистички значајан ефекат, што може указивати на потребу за бољом интеграцијом економске дипломатије у оквире европске трговинске политике. Још један значајан налаз је да већи степен глобализације трговинског партнера смањује обим српског извоза. Ово указује на то да српски производи и услуге теже проналазе место на високо глобализованим тржиштима, где доминирају велики мултинационални играчи. Овај налаз има важне импликације за трговинску стратегију Србије, јер указује на потребу за бољим позиционирањем на конкурентним светским тржиштима. Ови резултати наглашавају важност економске дипломатије као инструмента за промоцију извоза. Док се утицај економске дипломатије уочава у трговини са земљама ван ЕУ, њена импликације за трговинску стратегију Србије, јер указује улога унутар ЕУ захтева додатна истраживања и прилагођавање стратегија. Потребно је да српске институције унапреде своје дипломатске активности у ЕУ како би побољшале извоз у овај регион. Поред тога, резултати указују на потребу да се фокусирају дипломатски напори на земље у развоју, где економска дипломатија показује већи ефекат. Посебна пажња требало би да буде посвећена креирању стратегија за улазак на високо глобализована тржишта, где тренутни извоз Србије није довољно конкурентан. Овај рад представља једно од првих емпиријских истраживања о ефектима српске економске дипломатије на извоз. Резултати потврђују да економска дипломатија има значајан утицај на билатералну трговину, али са различитим интензитетом у зависности од групе земаља. Док утицај на трговину са земљама ван ЕУ сугерише могућности за унапређење дипломатских активности, неопходно је додатно истраживање ефеката унутар ЕУ како би се постигли бољи резултати. Закључно, економска дипломатија представља значајан инструмент за унапређење извозних капацитета Србије, али је неопходно да се стратегије прилагоде специфичностима различитих тржишта и глобалних економских трендова.

Sources and literature

References

  1. Aburesidze, Giga, Inga Paliani-Dittrich, Janis Grasis, Emilia Alaverdov, and Nina Linde. 2022. “Economic Diplomacy and International Trade from the WTO Perspective.” Uluslararası Sosyal Bilimler ve Eğitim Dergisi – USBED 4 (6): 11–22.
  2. Afman, Emiel, and Mathilde Maurel. 2010. “Diplomatic Relations and Trade Reorientation in Transition Countries.” In The Gravity Model in International Trade: Advances and Applications, eds. Peter A. G. van Bergeijk and Steven Brakman, 278–295. Cambridge: Cambridge University Press. doi: 10.1017/CBO9780511762109.010.
  3. Anderson, James E., and Eric Van Wincoop. 2003. “Gravity with Gravitas: A Solution to the Border Puzzle.” American Economic Review 93 (1): 170–192. doi: 10.1257/000282803321455214.
  4. Anđelković, Katarina. 2018. „Procenjivanje ekonomskog prisustva Rusije u Srbiji.” European Western Balkans. 9. mart 2018. https://europeanwesternbalkans.rs/procenjivanje-ekonomskog-prisustva-rusije-u-srbiji.
  5. Baier, Scott L., and Jeffrey H. Bergstrand. 2007. “Do Free Trade Agreements Actually Increase Members’ International Trade?” Journal of International Economics 71 (1): 72–95. doi: 10.1016/j.jinteco.2006.02.005.
  6. Bailey, Michael A., Anton Strezhnev and Erik Voeten. 2017. “Estimating Dynamic State Preferences from United Nations Voting Data.” The Journal of Conflict Resolution 61 (2): 430–456. doi: 10.1177/0022002715595700.
  7. Bayne, Nicholas, and Stephen Woolcock. 2007. The New Economic Diplomacy: Decision-Making and Negotiation in International Economic Relations. Aldershot, Hampshire (England) – Burlington (USA): Ashgate.
  8. Bratosin-Vasilache, Cătălina, and Liviu-George Maha. 2022. “The Impact of Economic Diplomacy on Foreign Trade. Empirical Evidence for the European Countries.” In The World In Motion: Challenges, Territorial Dynamics And Policy Responses, EURINT 2022, EURINT CONFERENCE PROCEEDINGS, May 20-21, 2022, eds. Cristian Încalțărău, Andra Iftimiei, Loredana Maria Simionov, and Miruna Patriche, 53–67
  9. Iaşi: Editura Universităţii “Alexandru Ioan Cuza” din Iaşi.
  10. BSN. 2014. „Kakav je realan učinak srpske ‘ekonomske diplomatije’.” 16. septembar 2014. https://bsn.rs/vesti/kakav-je-realan-ucinak-srpske-ekonomske-diplomatije.
  11. Bugarčić, Filip Ž., Viktorija Skvarciany, and Nenad M. Stanišić. 2020. “Logistics Performance Index in International Trade: Case of Central and Eastern European and Western Balkans Countries.” Business: Theory and Practice 21 (2): 452–459. doi: 10.3846/btp.2020.12802.
  12. Cooper, Richard N. 1972. “Trade Policy is Foreign Policy.” Foreign Policy 9: 18–36. doi: 10.2307/1148083.
  13. Creusen, Harold, and Arjan Lejour. 2011. “Uncertainty and the Export Decisions of Dutch Firms.” CPB Discussion Paper No. 183, FIW Working Paper Series: 1–37. Vienna: CPB Netherlands Bureau for Economic Policy Analysis. https://www.researchgate.net/publication/228886472_Uncertainty_and_the_Export_Decisions_of_Dutch_Firms.
  14. Diehl, Paul F., Gary Goertz, and Yahve Gallegos. 2021. “Peace Data: Concept, Measurement, Patterns, and Research Agenda.” Conflict Management and Peace Science 38 (5): 605–624. doi: 10.1177/0738894219870288.
  15. Euractiv. 2023. „POTPREDSEDNICA VLADE NA SAJMU INVESTICIJA I TRGOVINE U KINI: Srbija značajno uvećala obim javnih investicija.” 8. septembar 2023. https://euractiv.mondo.rs/ekonomija/a3573/Srbija-znacajno-povecala-obim-javnih-investicija.
  16. Fernandes, Ana, and Rosa Forte. 2022. “The Impact of Economic Diplomacy on Export: The Portuguese Case.” International Journal 77 (2): 216–247. doi: 10.1177/00207020221135382.
  17. Ferjan, Igor. 2015. “Economic Diplomacy: Priority Support to Economic Recovery.” The Review of International Affairs 66 (1158-1159): 133–145.
  18. Gartzke, Erik. 2007. “The Capitalist Peace.” American Journal of Political Science 51 (1): 166–191. doi: 10.1111/j.1540-5907.2007.00244.x.
  19. Gil, Salvador, Rafael Llorca, and José A. Martínez Serrano. 2008. “Measuring the Impact of Regional Export Promotion: The Spanish Case.” Regional Science 87 (1): 139–146. doi: 10.1111/j.1435-5957.2007.00155.x.
  20. Horowitz, Michael C. 2010. The Diffusion of Military Power: Causes and Consequences for International Politics. Princeton University Press.
  21. Host, Alen, Helga Pavlić Skender, and Petra Adelajda Zaninović. 2019. “Trade Logistics - The Gravity Model Approach.” Zbornik Radova Ekonomskog Fakulteta u Rijeci 37 (1): 327–342. doi:10.18045/zbefri.2019.1.327.
  22. Kalčić, Nenad, Milan Gavrilović, i Milan Macura. 2022. „Ekonomska diplomatija kao osnov i instrument u ostvarenju ciljeva privrede države.” Trendovi u poslovanju 10 (2): 83–91. doi: 10.5937/trendpos2202083K.
  23. King, Gary, and Langche Zeng. 2001. “Logistic Regression in Rare Events Data.” Political Analysis 9 (2): 137–163. doi: 10.1093/oxfordjournals.pan.a004868.
  24. Martincus, Christian V. 2010. Odyssey in International Markets: An Assessment of the Effectiveness of Export Promotion in Latin America and the Caribbean, Special Report on Integration and Trade. Washington, DC: Inter-American Development Bank.
  25. Reis, João Gilberto Mendes dos, Pedro Sanches Amorim, José António Sarsfield Pereira Cabral, and Rodrigo Carlo Toloi. 2020. “The Impact of Logistics Performance on Argentina, Brazil, and the US Soybean Exports from 2012 to 2018: A Gravity Model Approach.” Agriculture 10 (8), 338: 1–21. doi: 10.3390/agriculture10080338.
  26. Ministry of Foreign Affairs of the Republic of Serbia [MFA]. Economic Diplomacy Sector. Belgrade: Ministry of Foreign Affairs of Republic of Serbia. https://www.mfa.gov.rs/en/ministry/organisational-structure/sektor-za-ekonomsku-diplomatiju.
  27. Mlinaric, Danijel, Hrvoje Josic, and Cindy Thompson. 2023. “Investigating the Effect of Diplomatic Representation on Trade: A Case Study of Croatia.” In Research Anthology on Macroeconomics and the Achievement of Global Stability, ed. Mehdi Khosrow-Pour, 1695–1713. IGI Global, Information Resources Management Association. doi: 10.4018/978-1-6684-7460-0.ch089.
  28. Moons, Selwyn J. V., and Peter van Bergeijk. 2013. “A Meta-Analysis of Economic Diplomacy and Its Effect on International Economic Flows.” I.S.S. Working Papers - General Series 50074. Working Paper No. 566: 1–30. The Hague: International Institute of Social Studies of Erasmus University Rotterdam (I.S.S.). https://repub.eur.nl/pub/50074/wp566.pdf.
  29. Nitsch, Volker. 2005. “State Visits and International Trade.”, CESifo Working Paper No. 1582: 1–23. https://www.ifo.de/DocDL/cesifo1_wp1582.pdf
  30. Okano-Heijmans, Maaike. 2011. “Conceptualizing Economic Diplomacy: The Crossroads of International Relations, Economics, IPE and Diplomatic Studies.” The Hague Journal of Diplomacy 6 (1–2): 7–36. doi:10.1163/187119111X566742.
  31. Pavlović, Ivana. ur. 2020. Srbija i SAD 20 godina kasnije: Investicije i donacije. Beograd: Business Info Group.
  32. Penev, Slavica, Boštjan Udovič, i Mihajlo Đukić. 2014. „Ekonomska diplomatija u Srbiji: karakteristike i mogućnosti za unapređenje.” Ekonomske teme 52 (3): 271–287.
  33. Peternel, Ivona, and Martin Grešš. 2021. “Economic Diplomacy: Concept for Economic Prosperity in Croatia.” Economic Research - Ekonomska Istraživanja 34 (1): 109–121. doi: 10.1080/1331677X.2020.1774788.
  34. Prvulović, Vladimir. 2015. “The Beginning of Economic Diplomacy in Serbia.” The Review of International Affairs 66 (1158–1159): 120–132.
  35. Radolovic, Sanja, and Zeljko Kukurin. 2021. “Do Croatian Institutions Compete In The Implementation Of Economic Diplomacy Models?“ In
  36. Economic and Social Development. 74th International Scientific Conference on Economic and Social Development (Book of Proceedings), Lisbon, 18-19 November, eds. Ana Lorga da Silva, Ljerka Luic, Abdelhamid Nechad, 212–223. Varazdin (Croatia): Varazdin Development and Entrepreneurship Agency
  37. Koprivnica (Croatia): University North, Koprivnica
  38. Lisbon (Portugal): ECEO - Universidade Lusofona
  39. Warsaw (Poland): Faculty of Management University of Warsaw
  40. Rabat (Morocco): Faculty of Law, Economics and Social Sciences Sale - Mohammed V University
  41. Cakovec (Croatia): Polytechnic of Medimurje. https://www.esd-conference.com/upload/book_of_proceedings/Book_of_Proceedings_esdLisbon2021_Online.pdf
  42. Rana, Kishan S. 2000. Inside Diplomacy. New Delhi: Manas.
  43. Rana, Kishan S. 2011. 21st Century Diplomacy: A Practitioner’s Guide. London, New York: The Continuum International Publishing Group.
  44. Raneta, Leonid, and Mykhaylo Kunychka. 2015. “Does Diplomacy Promote International Trade? The Case of Ukraine.” International Relationships Prague 50 (1): 5–25. doi: 10.32422/cjir.268.
  45. Ristić-Petrović, Danijela. 2016. „Savremena ekonomska diplomatija kao instrument ostvarenja privrednih ciljeva Republike Srbije.” Megatrend revija 13 (3): 131–154. doi: 10.5937/MegRev1603131P.
  46. Rose, Andrew K. 2007. “The Foreign Service and Foreign Trade: Embassies as Export Promotion.” The World Economy 30 (1): 22–38. doi: 10.1111/j.1467-9701.2007.00870.x.
  47. RTS. 2017. „Novi model srpske ekonomske diplomatije.” 24. januar 2017. https://www.rts.rs/lat/vesti/politika/2605261/novi-model-srpske-ekonomske-diplomatije.
  48. Ruëll, Huub, and Lenart Zuidema. 2012. “The Effectiveness of Commercial Diplomacy: A Survey Among Dutch Embassies and Consulates.“ Discussion Paper in Diplomacy No. 123: 1–42. The Hague: Netherlands Institute of International Relations ‘Clingendael’. doi: 10.1108/S1877-6361(2012)0000009008.
  49. Shepherd, Ben. 2013. The Gravity Model of International Trade: A User Guide. Bangkok: UNESCAP.
  50. Signorino, Curtis S., and Jeffrey M. Ritter. 1999. “Tau-b or Not Tau-b: Measuring the Similarity of Foreign Policy Positions.” International Studies Quarterly 43 (1): 115–144. doi: 10.1111/0020-8833.00113.
  51. Santos Silva, J. M. C., and Silvana Tenreyro. 2006. “The Log of Gravity”. The Review of Economics and Statistics 88 (4): 641–658. doi: 10.1162/rest.88.4.641.
  52. Stone, Randall W. 2011. Controlling Institutions: International Organizations and the Global Economy. New York: Cambridge University Press.
  53. Škare, Marinko, Dubravko Radošević, and Sanja Radolović. 2020. “Measuring the Macroeconomic Impact Of Economic Diplomacy Using VARFIMA Model for Croatia 1990-2018.” Economics and Sociology 13 (3): 230–243. doi: 10.14254/2071-789X.2020/13-3/14.
  54. Tinbergen, Jan. 1962. Shaping the World Economy: Suggestions for an International Economic Policy. New York: Twentieth Century Fund.
  55. van Bergeijk, Peter A. G. 2009. Economic Diplomacy and the Geography of International Trade. Cheltenham (UK) – Northampton (USA): Edward Elgar Publishing Limited.
  56. van Bergeijk, Peter A. G., and Mina Yakop. 2011. “Economic Diplomacy, Trade and Developing Countries.” Cambridge Journal of Regions, Economy and Society 4 (2): 215–253. doi: 10.1093/cjres/rsr002.
  57. van Bergeijk, Peter A. G., and Selwyn J. V. Moons. 2017. “Does Economic Diplomacy Work? A Meta-analysis of Its Impact on Trade and Investment.” The World Economy 40 (2): 336–368. doi: 10.1111/twec.12392.
  58. van Veenstra, Marie-Lise E. H., Mina Yakop, and Peter A. G. van Bergeijk. 2010. “Economic Diplomacy, the Level of Development and Trade.” Discussion Paper in Diplomacy No. 119: 1–31. The Hague: Netherlands Institute of International Relations ‘Clingendael’.
  59. Visser, Robin. 2019. “The Effect of Diplomatic Representation on Trade: A Panel Data Analysis.” The World Economy 42: 197–225. doi: 10.1111/twec.12676.
  60. Voeten, Erik. 2021. Ideology and International Institutions. Princeton: Princeton University Press.
  61. Zaninović, Petra Adelajda. 2022. The Effects of Transport Infrastructure and Logistics Services on International Trade and Economic Growth: The Case of Central and Eastern European Member States (CEMS) (Doctoral Thesis). Rijeka: Sveučilište u Rijeci, Ekonomski fakultet. https://www.efri.uniri.hr/upload/Doktorski%20radovi/petra_zaninovic_dissertation_final_print.pdf.
From the same issue

Related publications