РУСИЈА УСТАЈЕ: ТРАДИЦИОНАЛИЗАМ ДРАГОША КАЛАЈИЋА И ОБНОВА ИМПЕРИЈЕ
Александар Гајић
Open publicationЕкономска дипломатија представља значајан инструмент за јачање билатералне трговине и промоцију извоза, што је кључни фокус овог истраживања. Рад анализира утицај економске дипломатије Србије на међународну трговину применом гравитационог модела, при чему се користи sScore индекс као мера квалитета билатералних дипломатских односа. Овај индекс омогућава детаљнију анализу утицаја дипломатских односа на трговину, узимајући у обзир политичке, економске и безбедносне факторе који обликују међународне односе. Истраживање обухвата све земље са којима Србија активно тргује и анализира како квалитет дипломатских односа утиче на извоз. Посебна пажња посвећена је разлици у ефектима економске дипломатије на трговину са земљама Европске уније (ЕУ) и онима ван ње. Резултати истраживања показују да економска дипломатија значајно доприноси извозу, али њен утицај је израженији у земљама које нису чланице ЕУ. Док је у неким истраживањима доказано да дипломатске активности имају позитиван да дипломатске активности имају позитиван утицај утицај на трговину у свим регионима, ова анализа показује да српска економска дипломатија остварује већи успех у ваневропским земљама. Ово може бити последица геополитичких фактора, недостатка интегрисаних тржишних механизама унутар ЕУ или недовољно ефикасног дипломатског ангажмана Србије у оквиру европских институција. Примењен је гравитациони модел, који полази од претпоставке да је обим билатералне трговине пропорционалан величини економија партнера и обрнуто пропорционалан географској удаљености. Овај модел представља један од најчешће коришћених аналитичких приступа у истраживању међународне трговине, јер омогућава квантификацију различитих утицаја на трговинске токове. Као варијабла економске дипломатије коришћен је sScore индекс, који мери сличност спољнополитичких ставова између земаља, укључујући економске, дипломатске и војне односе. Резултати анализе показују да је извоз Србије већи ка економски снажнијим земљама, што је у складу са претпоставкама гравитационог модела. Такође, удаљеност је негативан фактор, јер физичка дистанца представља логистичку препреку за трговину. Економска дипломатија (sScore индекс) има позитиван и статистички значајан утицај на укупни извоз, али са приметним разликама између региона. Утицај економске дипломатије је израженији у трговини са земљама ван ЕУ, што указује на то да су билатерални односи са овим земљама флексибилнији и подложнији унапређењу кроз дипломатске активности. Са друге стране, утицај економске дипломатије унутар ЕУ није показао статистички значајан ефекат, што може указивати на потребу за бољом интеграцијом економске дипломатије у оквире европске трговинске политике. Још један значајан налаз је да већи степен глобализације трговинског партнера смањује обим српског извоза. Ово указује на то да српски производи и услуге теже проналазе место на високо глобализованим тржиштима, где доминирају велики мултинационални играчи. Овај налаз има важне импликације за трговинску стратегију Србије, јер указује на потребу за бољим позиционирањем на конкурентним светским тржиштима. Ови резултати наглашавају важност економске дипломатије као инструмента за промоцију извоза. Док се утицај економске дипломатије уочава у трговини са земљама ван ЕУ, њена импликације за трговинску стратегију Србије, јер указује улога унутар ЕУ захтева додатна истраживања и прилагођавање стратегија. Потребно је да српске институције унапреде своје дипломатске активности у ЕУ како би побољшале извоз у овај регион. Поред тога, резултати указују на потребу да се фокусирају дипломатски напори на земље у развоју, где економска дипломатија показује већи ефекат. Посебна пажња требало би да буде посвећена креирању стратегија за улазак на високо глобализована тржишта, где тренутни извоз Србије није довољно конкурентан. Овај рад представља једно од првих емпиријских истраживања о ефектима српске економске дипломатије на извоз. Резултати потврђују да економска дипломатија има значајан утицај на билатералну трговину, али са различитим интензитетом у зависности од групе земаља. Док утицај на трговину са земљама ван ЕУ сугерише могућности за унапређење дипломатских активности, неопходно је додатно истраживање ефеката унутар ЕУ како би се постигли бољи резултати. Закључно, економска дипломатија представља значајан инструмент за унапређење извозних капацитета Србије, али је неопходно да се стратегије прилагоде специфичностима различитих тржишта и глобалних економских трендова.