НАЦИОНАЛНА ПРИПАДНОСТ СТАНОВНИШТВА СРБИЈЕ ПО ПОПИСУ 2011. ГОДИНЕ
Др Нада Радушки
Отвори публикацијуРазвој људских ресурса представља једно од битних подручја истраживања економских наука. Управо се област људских ресурса може дефинисати као онај мост између основних и примењених наука, које су доживеле свој процват у другој половини двадесетог и на почетку двадесет првог века. Потврду оправданости таквог приступа даје, пре свега чињеница да данас најбоље резултате највише на плану економског и технолошког напретка и на томе заснованог квалитета живота постигле оне земље које су највише улагале у развој људских ресурса. А улагање у људске ресурсе не подразумева само новац, већ је то у првом реду опште прихваћени друштвени став о људским ресурсима као највећој вредности. Међутим, економија је у проучавању људских ресурса дуго времена била ограничена у оквирима организације рада њеног унапређивања, унапређивања индивидуалне и групне продуктивности рада, услова рада у микро средини, механизама награђивања, односно обрачуна зарада и тсл. Другим речима, микро економија је доминирала над макро економијом. Наравно, неспоран је значај ових питања и потреба трајног бављења њима. Међутим, економске науке у целини направиле су одлучујући искорак, када су на плану људских ресурса развиле интердисциплинарни приступ, који у свом епицентру има људску личност, као покретача и ствараоца свих друштвених процеса. То је био „Кантов коперникански обрт“ који је отворио пут ка новим теоријским концептима и стратегијама развоја људских ресурса.