ТРАКТАТ О ПОСТМОДЕРНИЗМУ, ДРУШТВУ И ПОЛИТИЦИ: QUAECUMQUE AB X DICTA ESSENT, COMMENTITIA ESSE
Dr Djordje Stojanovic
Open publicationКанцеларије народних посланика представљају коректив слободног парламентарног мандата, али имају и функцију инструмента за обезбеђивање транспарентности парламента. Отварање канцеларија народних посланика у Србији започело је 2009. године и данас у нашој земљи постоји преко 30 канцеларија народних посланика. Наша анализа до сада отворених Канцеларија у Србији обухвата неколико димензија: градове и општине где су основане, број асистената који је у свакој од њих ангажован, просторије у којима су смештене, радно време, број посланика који учествује у раду канцеларија, њихову старосну, полну структуру и партијску припадност. Сразмерно броју посланика у парламенту према наведеним категоријама 1) најактивнији су били народни посланици рођени у четвртој деценији, а најмање активни они рођени 70-тих и 80-тих прошлог века, 2) мушки посланици су за 44,4% више ангажовани у формирању канцеларија у односу на своје колегинице, 3) а од посланичких група најактивнији су били посланици ПУПС-а, а најмање активни народни посланици из посланичке групе СПОДХСС. Као главне проблеме функционисања канцеларија народних посланика у Србији аутор наводи постојећи изборни систем, непостојање народних посланика из великог броја општина и градова у Србији, али истиче да се одређена побољшања могу остварити и у оквиру постојећег изборног система и мале стварне моћи народних посланика.