УЗРОЦИ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА ИЗ УГЛА ФРАНЦУСКЕ РЕПУБЛИКЕ
Срђан В. Старчевић, Горан Вукадиновић
Отвори публикацијуЗадржавање је једно од овлашћења за ограничавање слободе кретања које је законодавац предвидео у циљу одржавања јавног реда, спречавања и сузбијања кривичних дела и прекршаја и спречавања угрожавања безбедности. Задржавање карактеришу краткорочност и акцесорност. Понегде се користи као синоним за лишавање слободе или превентивни притвор, премда се у законодавству, судској пракси и теорији инсистира на разликовању тих мера. Након анализе правног режима задржавања применом позитивноправног, упоредноправног и историјскоправног метода, закључује се да су законска права задржаних изнад нивоа права лица којима је ограничено кретање у европском законодавству. Права задржаних, у формалноправном смислу, готово се поклапају са правима и уставним гарантијама лица лишених слободе. Такође, она су у великој мери усклађена са чланом 5 ЕКЉП. Ако се има у виду да задржавање по Законику о кривичном поступку има готово иста обележја као и лишење слободе, онда се може рећи да оно представља својеврсни еуфемизам за лишење слободе. Стога је похвално решење нашег законодавца који права задржаних готово изједначена са правима лица лишених слободе.