Српска политичка мисао 2/2014

ДОПРИНОС РАТНИХ ПРАВИЛА КНЕЖЕВИНЕ СРБИЈЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈСКИМ ИНТЕГРАЦИЈАМА У ЕВРОПИ

Аутори
УДКУДК 341.3(497.11)“18“ Стране231-247 Година2014
Преузми PDF 10.22182/spm.4422014.12
Преглед истраживања

Сажетак

Савремен развој Међународног ратног и хуманитарног права започет је крајем 19. века. У том периоду наступа дуг еволутивни процес развоја и осавремењавања међународног права заједно са процесом цивилизацијских интеграција. Све до половине 19. века међународно право је имало дуг историјски развој правних правила заснованих првенстено на обичајном праву. На убрзани развој међународног ратног и хуманитарног права и на почетак савремених цивилизацијских интеграција у Европи у 19. веку утицало је више фактора. На првом месту је то био општи научно – технолошки и економски прогрес. Следећи фактор био је развој нових врста оружја. Заједно са њим развој тактике извођења ратних операција и као последица утицаја поменутих чинилаца наступила је кодификација међународног права, а посебно међународног ратног и хуманитарног права. У овим догађајима знатну улогу имала је Кнежевина Србија. Кнежевина Србија у то време међу првим државама прихватила и ратификовала међународне уговоре из области међународног права. Србија је донела „Ратна правила по међународном праву“ 1877. године и тако се сврстала у ред напредних држава по овом питању. Редактори Правилника су норме Ратних правила ускладили са напредним решењима из других међународних докумената, уградили та напредна решења и развили их у подјединостима. Може се закључити је Правилник својом темељитошћу и потпуношћу, за оно време, поставио критеријуме за писање таквих правила. Тешко је проценити у којој мери је Правилник Кнежевине Србије имао утицај на међународно право. Међутим, коректно је истаћи да су Ратна правила без обзира што су донета у једној малој држави, као што је била тадашња Кнежевина Србија, показао пут имплементације и исказао напредна решења у правцу интеграције правних система у области међународног ратног и хуманитарног права. Стручњаци из ове области много година касније узимали су за пример савремености овај Правилник. Мала Србија овим Правилником је стала у ред напредних и мирољубивих држава и допринела утирању пута развоја међународног права у два прваца. У правцу цивилизацијског повезивања држава и националних права и у правцу успостављања нових института међународног хуманитарног права.

Извори и литература

Референце

  1. Andrassy, Ј., Međunarodno pravo, Zagreb,197
    Augusto Hernández Campos, “Los conflictos internos: naturaleza y perspectivas”, Revista Agenda Internationa, Vol. 6, No. 13, 1999.
    Aврамов, A., Међународно јавно право, Савремена администрација, Београд, 1978.
    Бартош, M., „Општи поглед на развој међународног ратног права од 1907. до 1957. године“, ЈРМП, 2/
    Baxter,, „So-Called Unprivileged Belligerency: Spies, Gue­ril­las, and Saboteurs“, 28 BYIL, 1951.
    Bluntschli, С., Das moderne Völkerrecht der zivilisirten staten, VII, Nordlingen, 1828.
    Bluntschli, Ј., С., ”Das moderne Volkerrecht der civilisierten Staten als Rechtsbuch dargestellt“, 1868, § 534.
    Деспот, М., „Појам учесника у оружаном сукобу по постојећем међународном праву“, ЈРМП, Београд, 1-2/1975.
    Елис, Џ., Герила кроз столећа, Београд, 1980.
    Гершић, Г., Поглед на неке новије појаве на пољу ратнога права, Штампарија Краљевине Србије, Београд, 1893.
    Gozze-Gučetić, V., „Dopunski protokol uz Ženevske konvencije za zaštitu žrtava rata“, JRMP, 3/1977.
    Greenspan, М., „The modern Law of Land Warfare“, Berkeley and Los Angeles, 1959.
    Janković, B., Međunarodno javno pravo, Naučna knjiga, Beograd,1978.
    Јончић, В., Ратни заробљеници – међународноправни статус, ВИЗ, Београд, 2002.
    Јончић, В., „Разликовање цивила од учесника оружаних сукоба у оружаним сукобима“, Правни живот, бр. 12, Удружење правника Србије, том IV, Београд, 2011.
    Јончић, В., Међународно хуманитарно право, Правни факултет, Београд, 2010.
    Јончић, В., Међународноправни статус учесника оружаних сукоба, Правни факултет, Београд, 2012.
    Јончић, В., Трећа женевска конвенција-практична примена и утицаји на Протоколе I и II, Београд, 2004.
    Karlshoven, F., Ograničenja vođenja rata, (prevod), Zagreb, 2001.
    Kleut, ,“Uticaj razvoja ratne tehnike na pravila ratnog prava“, JRMP, Beograd, br.2/1958.
    Küber, Ј., L., Europaisches Volkerrecht, 1821, § 243.
    Kunz, , “The Chaotis Status of the Law of War and the Urgent Necessity for their Revision“, American Journal of International Law, N.l.1951.
    Leuder, H., Handbuch des Volkerrechts, IV, 1889.
    Martens, М., ”Einleitung in das positive europaische Volkerrecht auf Vertrage und Herkommen gegrundet“, 1796.
    Мeron, Т., War Crimes Law Cоmes of Age, Oxford University Press Inc., New York, 1998.
    Патрногић, Ј., Међунардно хуманитарно право и Женевске конвенције о заштити жртава рата, Београд,
    Перазић, Г., Међународно ратно право, Београд, 1986.
    Pictet, J., S., „Croix – Rouge et les Conventiones de Geneve“, Recueil des Cours de l Academie de Droit Intrnational de la Haye, 1950, I, Тome 76.
    Preston, R/Wise, S., Men in Arms, Praeger Publisher, New York.
    Резолуција УН 2444, (XXIII).
    Rubin, А., „The Status of Rebels under the Geneva Conventions of 1949“, The lnternational and Comparative Law Quarterly (ICLO), 21, 1972.
    Sandoz, Y/Swinarski,S/ Zimmermann, B., (eds.), Commentary on the Additional Protocols of 8 June 1977 to the Geneva Conventions of 12 August 1949, International Committee of the Red Cross, Geneva, 1987.
    Schwarzenberger, G., Manuel of international law, London,1950.
Из истог броја

Повезане публикације