Национални интерес 2/2024

СТРУКТУРНА ОГРАНИЧЕЊА ДЕЛОВАЊА НОВИХ ДРУШТВЕНИХ ПОКРЕТА

Authors
UDCУДК 316.48(100) Pages33-52 Year2024
Download PDF 10.5937/nint47-47832
Research overview

Abstract

У раду се спроводи концептуално истраживање засновано на Грамшијевој теорији хегемоније. Аналитички се испитују структурна ограничења деловања Нових друштвених покрета и недостатак трансформативних стратегија. Приступа се испитивању дефиниција Нових друштвених покрета, као и њихових стратегија отпора које се потом доводе у везу са појмом контра-хегемоније, односно испитује се да ли отпори покрета могу бити означени као контра-хегемонија. Полази се од идеје да је актуелни хегемони пројекат либералан, постмодеран и глобализацијски и да успева успешно да кооптира друштвене покрете који му пружају отпор. Пошто су Нови друштвени покрети окарактерисани премештањем из области производње у област потрошње, закључује се да су главна структурна ограничења отпора/контра-хегемоних стратегија заснована управо на том прелазу. Напуштањем питања организације економског система производње, као и одбацивањем политичког друштва у корист грађанског друштва, ови покрети остају унутар доминантне политичке парадигме. Фрагментација/атомизација са наглашеним проблемима признања идентитета и инсистирањем на политици разлика, уз одбијање политичких организација и вођства на појмовном нивоу одбацује успостављање нове хегемоније и тиме деловање друштвених покрета одређује као анти-хегемоно.

Sources and literature

References

  1. Badiou, Alain. 2019. „Lessons from the “Yellow Vests” movement.“ African Yearbook of Rhetoric 9 (1): 14-19.
  2. Bayat, Asef. 2002. „Activism and social development in the Middle East.“ International journal of Middle East studies 34 (1): 1-28.
  3. Bayat, Asef. 2013. Life as politics: How ordinary people change the Middle East. Stanford: Stanford University Press.
  4. Briziarelli, Marco and Susana Martinez Guillem. 2014. „The Counter-Hegemonic Spectacle of Occupy Wall Street: Integral State and Integral Struggle.“ IC Revista Científica de Información y Comunicación (11): 145-166.
  5. Carducci, Vince. 2006. „Culture jamming: A sociological perspective.“ Journal of consumer culture 6 (1): 116-138.
  6. Carroll, William. 2006. „Hegemony, counter-hegemony, anti-hegemony.“ Socialist Studies/Études Socialistes 2 (2): 9-43.
  7. Carroll, William. 2010. „Crisis, movements, counter-hegemony: In search of the new.“ Interface 2 (2): 168-198.
  8. Carroll, William. 2014. „Alternative policy groups and transnational counter-hegemonic struggle.“ In Global economic crisis and the politics of diversity, ed. Yıldız Atasoy, 259-284. London: Palgrave Macmillan.
  9. Carty, Victoria. 2002. „Technology and counter-hegemonic movements: The case of Nike Corporation.“ Social Movement Studies 1 (2): 129-146.
  10. Christiansen, Jonathan. 2009. „Four Stages of Social Movements.“ In Theories of Social Movements, Editors of Salem Press, 14-24. Pasadena: Salem Press.
  11. Collier, David and Gerardo Munck. 2017. „Building blocks and methodological challenges: A framework for studying critical junctures.“ Qualitative and Multi-Method Research 15 (1): 2-9.
  12. Cox, Robert. 1993. „Gramsci, hegemony and international relations: Аn essay in method.“ In Gramsci, historical materialism and international relations, ed. Stephen Gill, 49–66. Cambridge: Cambridge University Press.
  13. Della Porta, Donatella. 2020. „Protests as critical junctures: Some reflections towards a momentous approach to social movements.“ Social movement studies 19 (5-6): 556-575.
  14. Filc, Dani. 2021. „Is resistance always counter-hegemonic?“ Journal of Political Ideologies 26 (1): 23-38.
  15. Fraser, Nancy. 1995. „From Redistribution to Recognition? Dilemmas of Justice in a ‘Post-Socialist’ Age.“ New Left Review (212): 68-93.
  16. Freyberg-Inan, Annette and Christian Scholl. 2014. „Hegemony Reloaded–Warum die globalisierungskritische Bewegung nicht von der neoliberalen Krise profitiert.“ Zeitschrift für Außen-und Sicherheitspolitik 7 (4): 465-487.
  17. Gramsci, Antonio. 1979. O državi. Beograd: Radnička štampa.
  18. Gramsci, Antionio. 1980. Filozofija istorije i politike. Beograd: Slovo Ljubve.
  19. Im, Hyug Baeg. 1991. „Hegemony and counter-hegemony in Gramsci.“ Asian Perspective 15 (1): 123-156.
  20. Habermas, Jürgen. 1981. „New Social Movements.“ Telos (49): 33-37.
  21. Jessop, Bob. 1991. „Accumulation strategies, state forms and hegemonic projects.“ In The state debate, ed. Simon Clarke, 157-182. London: Palgrave Macmillan.
  22. Scholl, Christian and Annette Freyberg-Inan. 2013. „Hegemony’s dirty tricks: Explaining counter-globalization’s weakness in times of neoliberal crisis.“ Globalizations 10 (4): 619-634.
  23. Thomas, Peter. 2021. „After (post)hegemony.“ Contemporary Political Theory 20 (2): 318-340.
  24. Tilly, Charles and Lesley Wood. 2015. Social Movements, 1768-2012. New York: Routledge.
  25. Touraine, Alain. 1985. „An introduction to the study of social movements.“ Social research 52 (4): 749-787.
  26. Touraine, Alain. 1992. „Beyond social movements?“ Theory, Culture & Society 9 (1): 125-145.
From the same issue

Related publications