ДИСКУРЗИВНО ТРАНСФОРМИСАЊЕ КОНЦЕПТА БЛАГОСТАЊА
Dr Ljubisa Despotovic, Dr Djordje Stojanovic
Open publicationУ Србији, као и у другим европским земљама, примећујемо, последњих деценија, када су питању измене кривичних закона динамику која раније није била својствена. Честе измене резултат су, пре свега, прилагођавања међународним обавезама које државе преузимају ратификацијом појединих међународних уговора. Поред Конвенција, регионалних и међународних, од посебног значаја за реформу су и Директиве ЕУ и Оквирне одлуке Савета ЕУ Такође, не треба заборавити да постоје одређена понашања чији непосредни основ прописивања нису међународне обавезе или унутрашње законодавство, већ могу да буду везана за нашу средину, лоше искуство у Србији, што може да представља основ за инкриминисање таквог понашања у Кривичном законику. Приликом измена кривичног законодавства увек се појављује дилема да ли предност дати националном духу, домаћем правном систему, нашој правној терминологији или прихватити неповољан утицај појединих одредби међународних уговора што је нимало срећно решење. Аутор своју дилему изражава посебно када је у питању сузбијање корупције у приватном сектору. За Србију као државу која настоји да што пре постане пуноправни члан Европске Уни је од изузетне је важности да прати активности ЕУ и њених чла ница на подручју сузбијања криминалитета. Најкорисније би било за сваку државу, па и нашу, да изврши ревизију појединих инкри минација у свом кривичном законодавству и тако покрије области које су међународни споразуми сматрали вредним укључивања у национално кривично право. Али, аутор наглашава, да je при томе потребно водити рачуна о националном правном идентитету. Аутор, такође, настоји да утврди анализом постојећег стања (de lege lata) постоје ли у нашој земљи, посматрано са аспекта кривичног материјалног права, задовољавајућа решења у области сузбијања корупције у приватном сектору или критеријуми које постављају међународни документи треба да нас подстакну на даљу реформу нашег законодавства. Посебна пажња је посвећена анализи кри вичног дела злоупотреба положаја одговорног лица на основу које аутор износи закључке, са предлозима могућих законских решења, de lege ferenda.