Српска политичка мисао 4/2016

УТИЦАЈ ФРАКЦИЈСКЕ ДИСЦИПЛИНЕ И КОХЕЗИЈЕ НА СЛОБОДАН ПОСЛАНИЧКИ МАНДАТ

Authors
UDCУДК 342.534.1 Pages369-383 Year2016
Download PDF 10.22182/spm.5442016.20
Research overview

Abstract

У већини савремених устава се предвиђа да је мандат посланика слободан. Међутим, фракцијска дисциплина је реалност у савременим представничким демократијама. Имајући то у виду, многи теоретичари тврде да посланик није више слободан, те да слободан посланички мандат припада уставној историји. У овом раду, аутор доказује да овакво становиште није тачно. Прво, у раду се дефинише појам слободног посланичког мандата. Након дефинисања фракцијске дисциплине и фракцијске кохезије, аутор доказује да је неопходно да се направи разлика између њих. У вези са тим, наглашава се да јединствено гласање у оквиру парламента није увек последица примена мера за постизање фракцијске дисциплине, већ, да оно, пре свега настаје услед постојања фракцијске кохезије. Када постоји фракцијска кохезија, посланик учествује у јединственом гласању, јер је то у складу са његовим уверењима. Но, и у одсуству кохезије, а када долази до примена мера за постизање фракцијске дисциплине, њихова граница је слободан посланички мандат, чије „језгро“ никада не сме да буде нарушено. Стога, аутор закључује да слободан посланички мандат, свакако, не припада уставној прошлости.

Sources and literature

References

  1. Вебер Макс, Привреда и друштво, Том други, Просвета, Београд, 1976.
  2. Крстић Зоран, Политичка улога и моћ парламента у парламентарним системима, Институт за политичке студије, Београд, 2008.
  3. Марковић Ратко, Уставно право, Центар за издаваштво и информисање, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 2011.
  4. Острогорски Мојсеј, Демократија и политичке партије, Издавачка књижарница Напредак, Београд, без године издања.
  5. Пејић Ирена, „Основне вредности у систему владавине права – на примеру народног представништва“, Теме, Универзитет у Нишу, бр. 4/2013, стр. 1567-1581.
  6. Пејић Ирена, „Правне последице фракцијске дисциплине у парламентарном процесу“, Зборник радова Правног факултета у Нишу, Правни факултет Универзитета у Нишу, бр. 40-41/2001, стр. 106-119.
  7. Пејковић Марко, „Квантитативна анализа парламентарних група“, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, бр. 2/2012, стр. 235-255.
  8. Стјуарт Мил Џон, О представничкој влади, Државна штампарија, Београд, 1876.
  9. Чиплић Светозар, „Однос посланика и политичких странака“, Зборник Матице српске за друштвене науке, Матица српска, Нови Сад, бр. 135/2011, стр. 259-268.
  10. Badura Peter, „Die Stellung des Abgeordneten nach dem Grundgesetz und den Abgeordnetengesetzen in Bund und Ländern“, Parlamentsrecht und Parlamentspraxis in der Bundesrepublik Deutschland, (Herausgeber: Hans-Peter Schneider, Wolfgang Zeh), Walter de Gruyter, Berlin, New York, 1989, стр. 489-521.
  11. Caamaño Domínguez Francisco, „Mandato parlamentario y derechos fundamentals (Notas para una teoria de la representacion „constitucionalmente adecuada“)“, Revista Espanola de Derecho Constitucional, Centro de Estudios Políticos y Constitucionales, núm. 36/1992, стр. 123-149.
  12. Carey John M., Legislative Voting and Accountability, Cambridge University Press, Cambridge, 2009.
  13. Fernández Segado Francisco, „Partidos politicos: representacion parlamentaria e interdiccion del mandato imparativo“, Pensamiento Constitucional, Pontificia Universidad Católica del Perú, бр. 2/1995, стр. 29-57.
  14. Heidar Knut, Koole Ruud, „Approaches to the study of parliamentary party groups“, in: Parliamentary Party Groups in European Democracies, political parties behind closed doors (editors: Knut Heidar, Ruud Koole), Routledge, London, New York, 2000, стр. 4-22.
  15. Janda Kenneth, Colman Tyler, „Effects of Party Organization on Performance during the ‘Golden Age’ of Parties“, Political studies, Political studies Association, num. 3/1998, стр. 611-632.
  16. Kedzia Zdzislaw, Hauser Agata, The impact of political party control over the exercise of the parliamentary mandate, Inter-Parliamentary Union, Geneva, 2011.
  17. Linek Lukáš, Rakušanová Petra, Parties in the Parliament. Why, When and How do Parties Act in Unity?, Akademie věd České republiky, Sociologický ústav, Prag, 2002.
  18. Müller Christoph, Das imperative und freies Mandat, Überlegungen zur Lehre von der Repräsentation des Volkes, A. W. Sijthoff-Leiden, Leiden, 1966.
  19. Nikolenyi Csaba, „Political Institutions and Party Switching in Post-Communist Legislatures“, Centre for European Studies Briefing Paper Series, Australian National University, 6/2013, стр. 1-28.
  20. Pauner Chulvi Cristina, „El estatuto de los parlamentarios en un contexto multinivel: las relaciones entre parlamentarios, grupos y partidos“, Revista de Derecho Político, Departamento de Derecho Constitucional de la Universidad Nacional de Educación a Distancia (UNED), núm. 78/2010, стр. 217-256.
  21. Poirmeur Yves, Rosenberg Dominique, Droit des parties politiques, Ellipses, Paris, 2008.
  22. Portero Molina José Antonio, „Sobre la representacion politica“, Centro de Estudios Políticos y Constitucionales, Revista del Centro de Estudios Constitucionales, núm. 10/1991, стр. 89-119.
  23. Prodanović Dimitrije, Imperativni i slobodni mandat članova predstavničkih tela, Svjetlost, Sarajevo, 1979.
  24. Ravlić Slaven, „Izaslanik i povjerenik: dva lica političke reprezentacije“, Društvena istraživanja, Institut društvenih znanosti, br. 1-2/1998, стр. 275-292.
  25. Sartori Đovani, Uporedni ustavni inženjering, Filip Višnjić, Beograd, 2003.
  26. Schüttemeyer Suzanne S., Parliamentary parties in the German Bundestag, Internet, http://webdoc.sub.gwdg.de/ebook/lf/2003/aicgs/publications/PDF/fraktion.pdf, 29/06/2016.
  27. Sieberer Ulrich, „Party Unity in Parliamentary Democracies: A Comparative Analysis“, The Journal of Legislative Studies, Routledge, num. 02/2006, стр. 150-178.
  28. Sobolewski Marek, „Electors and Representatives: A Contribution to the Theory of Representation“, in: Representation (editors: James Roland Pennock, John William Chapman), Atherton Press, New York, 1968, стр. 95-107.
  29. Stojanović Dragan, Pravni položaj poslanika na primerima Francuske, Nemačke, Austrije i Jugoslavije, Centar za publikacije Pravnog fakulteta u Nišu, Niš 1999.
From the same issue

Related publications