ИНСТИТУЦИОНАЛНИ ОБЛИЦИ УМАЊЕЊА ДЕМОКРАТСКИХ КАПАЦИТЕТА У САВРЕМЕНИМ ПОЛИТИЧКИМ СИСТЕМИМА
Dr Vladan Stankovic
Open publicationНакон увођења јавног бележништва и афирмације строжих форми (солемнизација и јавнобележнички запис) за уговоре о отуђењу непокретности, у српском правном поретку појавила су се различита схватања о томе које нотарске послове могу вршити дипломатско-конзуларна представништва Републике Србије за српске држављане у иностранству и да ли је за пуноважност пуномоћја које се даје ради закључењa уговора о отуђењу непокретности довољно да потпис властодавца буде оверен пред дипломатско-конзуларним представништвом. У првом делу рада аутор анализира различита становишта и на основу те анализе закључује: 1º да дипломатско-конзуларна представништва могу за потребе српских држављана који бораве у иностранству вршити све нотарске послове које познаје српски правни поредак, што укључује и сачињавање јавнобележничких записа и потврђивање (солемнизацију) приватних исправа и 2º да није пуноважно пуномоћје за закључење уговора о отуђењу непокретности ако је на њему само оверен потпис властодавца. У другом делу рада аутор разматра принцип паралелизма форми који је предвиђен чланом 90. Закона о облигационим односима и долази до закључка да је тај принцип оправдан само код блажих форми уговора (обична писмена исправа и овера потписа). Из тог разлога аутор предлаже да се промени законска регулатива и предвиди да је за пуноважност пуномоћја за закључење уговора, за који је законом прописана форма јавнобележничког записа, односно форма јавно потврђене (солемнизоване) исправе, довољно да потпис властодавца буде оверен.