ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА И ДРУШТВО
Србобран Бранковић
Отвори публикацију
Српска политичка мисао
2/2017
НАЧИН ИЗБОРА ПРЕДСЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ − АКТУЕЛНА ПИТАЊА УСТАВНЕ РЕФОРМЕ
Сажетак
Од увођења вишестраначја у Србији, председник Републике је био у средишту пажње. То нарочито важи за период важења Устава Србије од 1990, али и после, откада је на снази Устав од 2006. Оно што посебно побуђује пажњу и у стручним и у лаичким круговима јесте начин избора председника Републике. Поставља се питање да ли заиста непосредни избори дају неку посебну „моћ“ председнику Републике, и, ако је тако, како то да се председник Тадић понашао као централна уставна фигура, док се доласком на место председника Николића, који се одрекао функције председника политичке партије, уставна и политичка моћ померају готово у потпуности ка председнику Владе, а председник Републике се каткад понаша и испод уставних овлашћења којима располаже. Дакле, да ли начин избора, уставна овлашћења или моћ политичке партије која стоји иза председника чине председника јаким председником. Укратко, поменућемо и нека централна овлашћења председника Републике, због осврта да ли таква овлашћења оправдавају непосредне изборе. Сходно томе, поставља се питање да ли је онда Републици Србији потребан непосредан избор председника Републике и чиме је он оправдан или је примернији посредан избор, преко парламента или посебно изабраног тела.
Референце
- Аврамовић Драгутин, „Увођење ванредног стања према Уставу Републике Србије из 2006. године“, НБП – Журнал за криминалистику и право, Криминалистичко полицијска академија, бр. 2/2010, стр. 127-135.
- Ђорђевић Јован, „Нови француски устав“, Наша стварност, Београд, бр. 12/1958, стр. 610-657.
- Јовичић Миодраг, Изабрани списи: Србија на прелому векова, књига 6, Службени гласник и Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 2006.
- Марковић Ратко, „Одговорност председника Републике – према уставима Републике Србије од 1990. и 2006. године“, у зборнику: Два века српске уставности (приредили: Александар Фира, Ратко Марковић), Српска академија наука и уметности, Београд, 2010, стр. 17-38.
- Николић Павле, Од распада до безнађа и наде, Филип Вишњић, Београд, 1997.
- Орловић Слободан, „Правни положај органа извршне власти Републике Србије и Европске уније“, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, Правни факултет у Новом Саду, бр. 1/2009, стр. 167-187.
- Пајванчић Маријана, „Надлежност председника Републике“, Гласник Адвокатске коморе Војводине, књ. 69, бр. 7-8, Адвокатска комора Војводине, Нови Сад, 2009, стр. 261-293.
- Симовић Дарко, Полупредседнички систем, Правни факултет Универзитета у Београду, ЈП „Службени гласник“, Београд, 2008.
- Симовић Дарко, Петров Владан, Уставно право, Криминалистичко полицијска академија, Београд, 2014.
- Frison-Roche, François, Le “modèle semi-présidentiel” comme instrument de la transition en Europe post-communiste, Bruylant, Bruxelles, 2005.