ПАРТИЈСКИ СТАВОВИ О КОСОВУ И МЕТОХИЈИ У ВРЕМЕ ПАРЛАМЕНТАРНИХ ИЗБОРА 2014. И 2016. ГОДИНЕ
Урош В. Шуваковић
Отвори публикацијуПолазећи од вредносних оквира који не само да утичу на самоодређење и перцепцију „другог“ у међународној политици, већ и знатно доприносе виђењу сопствених главних и споредних интереса, рад се усредсређује на савремене односе између ЕУ и Русије. Супротстављање ЕУ и Русије тиче се не само конкретних спорова већ има и има своје реперкусије и на теоријска гледишта која се развијају на обе стране. ЕУ себе види као ексклузивну „постмодерну силу“ са супериорним нормативним садржајима која гледа на Русију као на заговорника застарелог реал-политичког приступа што тежи обнови империје. Са друге стране, Русија себе види као државу која се придржава вестфалског, сувереног концепта моћи у међународним односима на основу свог културно историјског наслеђа које је обавезује да се понаша у реал-политичким оквирима. Из ове перспективе, она „нормативну силу“ ЕУ види као израз лажне супериорности иза које се крију геополитички интереси новог „похода на исток“. У раду се надаље детаљно анализира нормативистичка спољна политика ЕУ, вредносно и интересно размимоилажење између ЕУ и Русије, као и руска спољна политика која ствара предуслове за мултиполарни суверени свет са Русијом као његовим „централним балансером“. Закључни део рада објашњава да свака од ове две силе следи логику самодефинисања и својих вредносних оквира која, међутим, није пуко опонирање и ривалска реакција другој сили, већ логични наставак сопствене унутрашње политике и тамошњег доминантног културно-колективног резоновања, а тек секундарно реакција на изазове које му упућује ривал.