Српска политичка мисао 1/2018

У ПОТРАЗИ ЗА ПОЛИТИЧКИМ ИДЕЈАМА ТИХОМИРА ОСТОЈИЋА

Аутори
УДКУДК 32 Ostojic T. Стране279-292 Година2018
Преузми PDF 10.22182/spm.5912018.15
Преглед истраживања

Сажетак

Тихомир Остојић је један од најзначајнијих представника српске политичке мисли на простору Аустро-Угарске монархије почетком 20. века. Политичка мисао Тихомира Остојића није истраживачки разматрана. Она је, међутим, у његовом стваралаштву присутна и умела је да обоји и његова културолошка и књижевна становишта. У залагању за демократизацију српске политичке мисли, Остојић је тражио упориште у просветитељству Доситеја Обрадовића. Његово национално становиште одударало је од романтичарске слике, али је није и у потпуности одбацивало. Супротстављајући се политици асимилације и страначке раздробљености, Остојић се залагао за продор образовања у најшире слојеве српског народа као јединствену баријеру чија је улога била очување идентитета. Са тим у вези он је, у предвечерје Првог светског рата одлучујуће утицао на делатност Матице српске као најоригиналније српске културне институције. Незадовољан конформизмом и политиканством постојећих српских политичких странака у Монархији, он је предлагао реформу Либералне странке, а потом и учествовао у стварању Српске демократске странке. Иако су политички домети ових странака остали недовољно афирмисани, њихов значај није био занемарљив у неговању демократског процеса артикулације политичке мисли код Срба „пречана“. Тихомир Остојић је у томе имао незаобилазну улогу.

Извори и литература

Референце

  1. Врховац Радивоје, „Друштвено и народно просвећивање“, Летопис Матице српске, Нови Сад, књига 293, свеска 3, 1913, стр. 1-18.
  2. Ђурић Михаило, Србија и Европа, БИГЗ-Бонарт, 2003, Београд.
  3. Кант Имануел, „Одговор на питање: Шта је просвећеност?“, Кант Имануел, Фуко Мишел, Хаберманс Јирген, О просвећености, Завод за културу Војводине, Нови Сад, 2004.
  4. Кант Имануел, Одговор на питање шта је то просветитељство, цитирано према: Ђурић Михаило, Утопија измене свет, мит, наука, идеологија, Службени гласник, Београд, књига 6, 2009.
  5. Марковић Саша, „Политиканство или пролегомена демократске странке код војвођанских Срба Аустро-Угарске монархије“, Истраживања, број 23, 2012, стр. 415-432.
  6. Милисавац Живан, Историја Матице српске, 1826 – 1924, Нови Сад, 1965.
  7. Милисавац Живан, „Тихомир Остојић, реформатор Матице српске“, Зборник Матице српске за књижевност и језик, књига тринаеста, свеска прва, Матица српска, Нови Сад, 1965.
  8. Милитар Трива, „Школовање Тихомира Остојића“, Зборник Матице српске за књижевност и језик, књига тринаеста, свеска прва, Матица српска, Нови Сад, 1965.
  9. Натошевић Ђорђе, За што наш народ у Аустрији пропада, Библиотека Исидоријана, Београд (фототипско издање), 2007.
  10. Остојић Тихомир, Мој дневник 1881-1883, Рукописно одељење Матице српске, М 5901.
  11. Остојић Тихомир, „Преглед књижевно белетристичких листова“, Летопис Матице српске, (приредио: Милан Савић), Матица српска, Нови Сад, књига 202 и 203, 1900, стр. 359-372.
  12. Остојић, Тихомир, Историја српске књижевности, Издавачка књижарница Геце Кона, Београд, 1923.
  13. Остојић Тихомир, Живот Доситеја Обрадовића, Књижара С.Б. Цвијановића, Београд, 1911.
  14. Остојић Тихомир, Доситеј Обрадовић у Хопову, студија из културне и књижене историје, Матица српска, Нови Сад, 1907.
  15. Остојић Тихомир, „О Јовану Стерији Поповићу“, Летопис Матице српске, књига 241, Матица српска, Нови Сад, 1907, стр. 1-23.
  16. Остојић Тихомир, „Од чега болује Матица српска“, Покрет, свеска 4, Српска манастирска штампарија, 1907, Рукописно одељење Матице српске, М 5948.
  17. Остојић Тихомир, „Јединство Срба, Хрвата и Словенаца“, Јединство, број 9, 1. мај 1919, Нови Сад.
  18. Остојић Тихомир, „Приступ новог уредника“, Летопис Матице српске, Матица српска, Нови Сад, свеска број 285, 1912, стр. 1-22.
  19. Остојић Тихомир, „Једно важно културно и социјално питање“, Летопис Матице српске, књига 296, свеска 6, Матица српска, Нови Сад, 1913, стр. 1-14.
  20. Остојић Тихомир, „Хоћемо-ли свуда и свагда терати партизанство?“
  21. Браник, број 19, 1. (14.) септембар 1904.
  22. Остојић Тихомир, Изјава –предлози о реорганизиовању Либералне странке, рукопис, Рукописно одељење Матице српске, М 5954.
  23. Петровић Милан, Успомене, (приредила: Биљана Шимуновић-Бешлин), Градска библиотека Нови Сад, Матица српска, Нови Сад, 2016.
  24. Писмо Илије Белеслијина Тихомиру Остојићу, О школским данима у гимназији, Нови Сад, 7. 02. 1885, Рукописно одељење Матице српске, 4407.
  25. Писмо Тихомира Остојића Јовану Грчићу, Захвалност на старању и васпитању, Будимпешта, 19. октобар 1885, Рукописно одељење Матице српске, 2699.
  26. Писмо Јована Скерлића Тихомиру Остојићу, Позив на сарадњу у СКГ, Београд, 5. 4. 1905, Рукописно одељење Матице српске, 6630.
  27. Писмо Тихомира Остојића Милану Савићу, Обнова пријатељских односа, Нови Сад, 10. (23) август 1909, Рукописно одељење Матице српске, 9629.
  28. Писмо Тихомира Остојића др Илији Вучетићу, О своме иступању из Либералне странке, 11. јун 1901, Рукописно одељење Матице српске, 13184.
  29. „Сећање Остојићевих ђака из новосадске гимназије“, Зборник Матице српске за књижевност и језик, књига тринаеста, свеска прва, Матица српска, Нови Сад, 1965.
  30. „Сећање Триве Милитара“, Зборник Матице српске за књижевност и језик, књига тринаеста, свеска прва, Матица српска, Нови Сад, 1965.
  31. Симеуновић Драган, „Особеност политичке мисли Јована Цвијића“, Српска политичка мисао, број 4, 2015, стр. 13-31.
  32. „Српска Напредна омладина“, Српска Ријеч, Сарајево, 13. (26. ) јула 1910.
  33. Стајић Васа, „Тихомир Остојић“, Летопис Матице српске, књига 313, свеска 1-3, јули-август-септембар 1927, стр. 15-46.
  34. Стајић Васа, „Песништво и родољубље“, Летопис Матице српске, књига 28, свеска 4, Нови Сад, 1912, стр. 1-16.
  35. Шимуновић-Бешлин Биљана, „Тихомир Остојић између личног и јавног интереса“, Зборник Матице српске за књижевност и језик, свеска 1, Матица српска, Нови Сад, 2016, стр. 217-231.
  36. Jagić Vatroslav, Historija književnosti naroda hrvatskoga i srpskoga, Jugoslovenska akademija znanosti i umetnosti, Zagreb, 1867.
Из истог броја

Повезане публикације