ПОЛИТИКА РАДИКАЛНЕ ДЕМОКРАТИЈЕ ШАНТАЛ МУФ
Др Богдана Кољевић Грифит
Отвори публикацијуУ раду ће бити приказан поглед једног од најутицајнијих социолога с краја деветнаестог и почетка двадесетог века, Макса Вебера, на спољнополитичке односе Другог рајха са Русијом, Пољском, Аустроугарском, Француском, Енглеском али и са „болесником са Босфора”. Користећи се компарацијом његових научних преокупација и (релативно) објективних закључака у научним студијама са порукама које је пласирао у политичким говорима даћемо један нови поглед на дуализам Веберове биографије; у домаћој стручној и широј јавности он је најпре познат као научник а тек онда као политички делатник, међутим, Вебер је био веома заинтересован за развој немачког друштва, како на унутрашњеполитичком тако и на спољнополитичком плану. У овом раду расветлићемо управо тај други аспект. Такође, анализом Веберовог виђења политичког превирања у периоду између Бизмаркове владавине и владавине Вилхелма Другог, добићемо и један занимљив поглед „изнутра” на ситуацију у Немачком царству непосредно пре и за време Првог светског рата. Веберова спољнополитичка анализа занимљива је управо због тога што у себи сублимира и холистички научни приступ (он је повезивао историјске процесе, културе, религије и традиције са војним капацитетима, степеном економског развитка и геополитичким положајем), али и један ангажовани и прилично реалистичан поглед на тренутну ситуацију од стране веома активног политичког актера.