Политичка ревија 2/2024

МОДЕЛ ИГРЕ У ГЕОСТРАТЕШКОМ РИВАЛИТЕТУ ГРЧКЕ И ТУРСКЕ

Аутори
УДКУДК 327(560:495) Стране35-62 Година2024
Преузми PDF 10.5937/pr80-50808
Преглед истраживања

Сажетак

У раду се уз помоћ теорије игара анализира геостратешки ривалитет Грчке и Турске у Егејском мору и у Источном Медитерану. Са научног аспекта, циљ је проширити употребу теорије игара у области политикологије, тачније у проучавању међудржавних односа који са моделом игре деле поједине елементе (такмичење, стратешке интеракције и конфликти). Питање грчко-турског ривалитета важно је за екстензивну регионалну безбедност али и за спољну политику Србије обзиром на значај њених билатералних односа са овим земљама. Структуру рада чине два дела. У првом делу се разматра употреба теорије игара у аналитици спољне и безбедносне политике, при чему се не апострофира само научни домен теорије, већ и могућности њене практичне примене на нивоу државног апарата који се бави том врстом аналитике. Други део рада указује на кључне сегменте геостратешког интереса Турске и Грчке у акваторијама Егејског мора и Источног Медитерана, као и на безбедносно ризичну колизију тих интереса. Теорија игара, конкретно „игра уверавања” са својим „фокалним тачкама”, може користити процени да ли ће тензије између неке две државе прерасти у директан оружани сукоб или ће супарници на крају бити кооперативни. Приликом испитивања модела „игре уверавања” у грчко-турском ривалитету утврђене су фокалне тачке које су подељене на оне које директно произилазе из политичког дијалога Атине и Анкаре и на оне на које утиче регионална политичко-безбедносна констелација.

Извори и литература

Референце

  1. Поповић, Витомир, и Владимир Лукић. 2002. Документи Дејтон – Париз. Бања Лука: Институт за међународно право и међународну пословну сарадњу.
  2. Станковић, Владан. 2021. „Три народа и два ентитета, тренутни однос снага.” Политичка ревија 67 (1): 31–48. DOI: 10.22182/pr.6712021.2.
  3. Степанов, Радивој. 2008. Увод у политику и политички систем. Нови Сад: Филозофски факултет у Новом Саду и Medditeran publishing.
  4. Суботић, Момчило. 2015. „‘Сребреница’, ‘Олуја’ и ‘Дан сећања’.” Политичка ревија 45 (3): 27–49. DOI: 10.22182/pr.4532015.2.
  5. Тадић, Љубомир. 1995. Политиколошки лексикон. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
  6. Abazović, Dino. 2012. Bosanskohercegovački muslimani između sekularizacije i desekularizacije. Zagreb, Sarajevo: Synopsis.
  7. Ajnadžić, Nedžad. 2008. „Sociološka analiza poginule boračke populacije u jedinicama odbrambenih struktura u i oko grada Sarajeva.” U Opsada i odbrana Sarajeva 1992–1995, referati sa okruglog stola održanog 23. novembra 2005. godine, ur. Smail Čekić, 121–146. Sarajevo: Institut za istraživanje zločina protiv čovječnosti i međunarodnog prava Univerziteta u Sarajevu.
  8. Begić, Kasim, 1997. Bosna i Hercegovina od Vanceove misije do Daytonskog sporazuma: 1991–1996. Sarajevo: Bosanska knjiga.
  9. Bošnjović, Ilijas. 2006. „Etnička stabilnost i razvoj stanovništva (1948–1991).” U Tito i Bosna i Hercegovina, ur. Raif Dizdarević, 277–288. Sarajevo: Savez društava Tito u Bosni i Hercegovini.
  10. Brkljača, Seka, Muhidin Pelesić, i Husnija Kamberović. 1998. „Bosna i Hercegovina u toku Drugog svjetskog rata.” U Bosna i Hercegovina od najstarijih vremena do kraja Drugog svjetskog rata, ur. Safet Halilović, 339–378. Sarajevo: Bosanski kulturni centar.
  11. Čusto, Amra. 2013. Uloga spomenika u Sarajevu u izgradnji kolektivnog sjećanja na period 1941–1945. i 1992–1995.: komparativna analiza. Sarajevo: Institut za historiju – Kantonalni zavod za zaštitu kulturno-historijskog i prirodnog naslijeđa.
  12. Donia J. Robert. 2006. Sarajevo: Biografija grada. Sarajevo: Institut za istoriju.
  13. Donia, J. Robert, and John Fine. 2011. Bosna i Hercegovina: iznevjerena tradicija. Sarajevo: Institut za istoriju.
  14. Dugandžija, Nikola. 2010. Nacionalna zbilja i njezini prividi. Zagreb: Durieux.
  15. Filandra, Šaćir. 2012. Bošnjaci nakon socijalizma, o bošnjačkom identitetu u postjugoslovenskom dobu. Sarajevo, Zagreb: BZK Preporod, Synopsis.
  16. Fukuyama, Francis. 2006. Nation – building beyond Iraq and Afganistan. Baltimore: The Johns Hopkins University Press.
  17. Imamović, Mustafa. 2007. Pravni položaj i unutrašnjo-politički razvitak Bosne i Hercegovine od 1878. do 1914. godine. Sarajevo: Magistrat i Pravni fakultet Univerziteta u Sarajevu.
  18. Imamović, Mustafa. 2014. Historija države i prava Bosne i Hercegovine, četvrto izdanje. Sarajevo: University press.
  19. Izetbegović, Alija. 1990. Islamska deklaracija. Sarajevo: Bosna.
  20. Kasapović, Mirjana. 2003. Izborni leksikon. Zagreb: Politička kultura.
  21. Kasapović, Mirjana. 2005. Bosna i Hercegovina: podijeljeno društvo i nestabilna država. Zagreb: Politička kultura.
  22. Mafesoli, Mišel. 2002. „Moć sile.” U Politička antropologija – hrestomatija, ur. Čedomir Čupić, 116–158. Beograd: Fakultet političkih nauka i Čigoja štampa.
  23. Mahoney, James, and Daniel Schensul. 2006. “Historical Context and Path Dependence.” In The Oxford Handbook of contextual political analysis, eds. Robert Goodin and Charles Tilly, 454–471. Оxford: Oxford University Press.
  24. Matković, Hrvoje. 2002. Povijest Nezavisne države Hrvatske. Zagreb: Naklada Pavičić.
  25. Milić, Goran. 2010. „Disolucija Jugoslavije: procesi, uzroci i pozicija Bosne i Hercegovine kroz prizmu političkog delovanja političkog vođstva na čelu sa Alijom Izetbegovićem”, ur. Elvis Kondžić, Elvis, 73–75. Sarajevo: Javna ustanova Muzej Alije Izetbegović.
  26. Muftić, Edhem. 2006. „Tito, Bosna i Hercegovina i Bošnjaci .” U Tito i Bosna i Hercegovina, ur. Riaf Dizdarević, 191–199. Sarajevo: Savez društava Tito u Bosni i Hercegovini.
  27. Mulaosmanović, Admir. 2013. Iskušenje opstanka: Izetbegovićevih deset godina 1990–2000. Sarajevo: Dobra knjiga.
  28. Pavličević, Dragutin. 2007. Povijest Hrvatske, četvrto, dopunjeno izdanje. Zagreb: Naklada Pavičić.
  29. Pejanović, Mirko. 2010. Ogledi o državnosti i političkom razvoju Bosne i Hercegovine. Sarajevo, Zagreb: TKD Šahinpašić.
  30. Pejanović, Mirko. 2005. Politički razvitak Bosne i Hercegovine u postdejtonskom periodu. Sarajevo: TKD Šahinpašić.
  31. Velić, Abdulgafar. 2013. Bošnjaci i Evropa: bošnjačko razumijevanje Evrope i zapadnoevropske kulture u periodu austrougarske uprave nad Bosnom i Hercegovinom 1878–1918. Sarajevo: Dobra knjiga.
Из истог броја

Повезане публикације