СРПСКА ПОЛИТИКОЛОГИЈА У СЛУЖБИ ПОЛИТИКЕ 1968-2018.
Владимир В. Првуловић
Отвори публикацијуПоступак закључивања уговора у којима искључиво или заједно са државама учествују међународне организације регулисан је у основи истим правилима која важе за уговоре између држава. У Бечкој конвенцији о праву уговора међународних организација од 1986. године садржана су само нека посебна правила у случајевима када се морала изразити специфичност организација у погледу овлашћења лица која представљају организацију или коришћења термина акт формалне потврде уместо израза ратификација уговора. Анализе које смо извршили у овом раду упућују на закључак да нема разлога за другачији положај међународних организација у поступку закључивања уговора у односу на позицију држава. Када је удовољено свим захтевима интерног правног поретка у погледу надлежности органа и квалификација лица која иступају у поступку закључивања уговора, организације на међународном плану морају, исто као и државе, имати овлашћења за предузимање свих потребних радњи које воде правном настанку уговора, почевши од преговора, усвајања и аутентификације текста уговора, преко изражавања пристанка на обавезивање уговором, па све до његовог ступања на снагу. Вршење тих радњи добрим делом је ствар правне технике која се ослања на општеприхваћена правила о поступку закључивања уговора, стварана и изграђивана кроз дуготрајну међународну уговорну праксу.