Српска политичка мисао 3/2019

РУСКА ИДЕЈА – ИЗМЕЂУ НАЦИОНАЛНОГ ЕГОИЗМА, ЕМПАТИЈЕ И АНТИМИЛИТАРИЗМА И ОДЈЕЦИ КОД СРБА ДО 1914. ГОДИНЕ

Аутори
УДКУДК 327.39(=161.1:163.41)“18/1914“ Стране347-365 Година2019
Преузми PDF 10.22182/spm.6532019.15
Преглед истраживања

Сажетак

Царска Русија је током деветнаестог века, у више наврата демонстрирала војно-политичку моћ. Као велика сила, Русија се трудила да се приближи другим европским силама и врло често је спроводила реформе. Њену политичку транзицију пратиле су бројне противуречности као и недовољно успешна рефлексија модерних идеја. У отпору, али и у креативном приступу друштвеним идејама, руска интелектуална елита је нудила своје одговоре. Посебно специфична иницијатива било је тзв. народњаштво односно „откривање Русије”. Налазећи упориште у хришћанству ова идеја је трагала за специфичном улогом руског народа и одбијала је да прихвати национални егоизам као водиљу државних интереса. Њена емпатија била је демонстрирана кроз словенофилство али и кроз бригу за човечанство. Наратив, кроз ставове значајног броја мислећих људи је алармантно указивао да свет, кроз империјализам, све више постаје позорница милитаризма у којем је рат извеснији од политичког дијалога. Бројни српски интелектуалци су помно пратили развој ове друштвено-политичке мисли.

Извори и литература

Референце

  1. Берви-Флеровский Василий Васильевич, Свобода рѣчи, терпимость и наши законыи о печати, Типографίя, Неклюдова, С. Петербург, 1869.
    Билингтон Џејмс, Икона и секира, Рад, Београд, 1988.
  2. Водовозов В.В, «Милитаризмъ и капитализмъ», Русская мысль, сентябрь, Москва, 1889, стр. 70–91.
  3. Група авторов, Исторiя Россiи, отъ смутнаго времени до царствиванiя Николая II, V-aя часть, Иллюстрированной Россiи, Приложенiе 35, Парижъ, 1935.
  4. Данилевскiй Н.я, Россiя и Европа, взглядъ на культурныя и политическiя отношенiя Славянскаго мiра къ Германо-Романскому, Изданiе Н. Страхова, Типографiя брат Пантелеевыхъ, С. Петербургъ, 1888.
  5. Данилевски Николај, Русија и Европа, Службени лист СРЈ, 1994.
  6. Достоевскии Ф.М, Дневник писателя, Современик, Москва, 1989.
  7. Достоевский Федор, Братья Карамазовы, АСТ Москва, Хранитель, Харвест, 2007.
  8. «Европа и революцiя», Русская мысль, книга III, Москва, 1892, стр. 24–37.
  9. Јовановић Слободан, Културни образац, један прилог за проучавање српског националног карактера, Стубови културе, Београд, 2005.
  10. Кареев Н. И, Новйешее время, от 1859 до 1914. г.г, Наука и школа, Петроград, 1923.
  11. Кареев Н. И, Русская мысль, февраль, Москва, 2, 1882, http://az.lib.ru/k/kareew_n_i/text_1883_bismark_oldorfo.shtml.
  12. Козьмин Б.П, П.Г. Заичневский и «Молодоя Россия», Издательство политкатрожа, Москва, 1932, https://www.prlib.ru/item/436187.
  13. Козьмин Б.П, Нечаев и нечаевцы, Государственое социально-экономическое издательство, Москва, 1931.
  14. Количинский Э.И, Академия наук и Первая мировая война, Наука, техника и общество Роси и Германии во время Первой мировой войны, Российсая академия наук и Институт истори, естествознания и техники Санкт-Петербургский филиал Тюбингенский университет, Издательство «Нестор-История» Санкт-Петербург, 2007, стр. 184–207.
  15. Комаровский Л.А, «О стремленiяхъ народовъ къ миру», Русская мысль, Москва, 1888, стр. 17–33.
  16. Марковић Саша, „ʼКрстʼ против ʼмачаʼ. Русија, интелектуалци и национална идеја 1914”, Социолошки преглед, vol. LI, no. 3, 2017, стр. 392–413.
  17. Нај Џозеф , Како разумевати међународне сукобе, Стубови културе, Београд, 2006.
  18. Николаев Н.ю, «Идеи миротворечества в журнале «Русская мысль» в 80-е годы XIX века», https://cyberleninka.ru/article/v/idei-mirotvorchestva-v-zhurnale-russkaya-mysl-v-80-e-gody-xix-veka.
  19. Новаковић Стојан, Балканска питања и мање историјско-политичке белешке о Балканском полуострву 1886–1905, Државна штампарија Краљевине Србије, Београд, 1906.
  20. Марковић Саша, „Крст“ против „мача“. Русија, интелектуалци и национална идеја 1914“, Социолошки преглед, vol. LI (2017), no. 3, стр. 392–413.
  21. Перовић Латинка, „Српско-Руске револуционарне везе осамдесетих година 19. века”, Токови историје , број 1, 1991, стр. 1–14.Перовић Латинка, Планирана револуција, БИГЗ, Глобус, Београд, Загреб, 1988.
  22. Плеханов Г.В, Историја руске друштвене мисли, књига прва, Издавачко предузеће Веселин Маслеша, Сарајево, 1974.Поповић Никола, Србија и Царска Русија, Службени гласник, Београд, 2007.
  23. Радищев Александр Николаевич, Путешествίе изъ Петербурга въ Москву, 1790, въ Санкпетербургѣ, 1790, https://www.prlib.ru/item/361413.
    Соколовь Н.М, Объ идеяхъ и идеалахъ русской интеллигенцiи, Типографiя М.М. Стасюлевича, С. Петербургъ, 1904.
  24. Соловјов Владимир, Светлост са истока, Логос, Београд, 2006.
  25. Суботић Милан, „Рађање руске интелигенције, из духа просветитељства: Александар Радишчев”, Филозофија и друштво, број 3, 2009, стр. 293–311.
  26. Суботић Милан, „Н. Данилевски: Теорија културно-историјских типова и словенофилство”, Филозофија и друштво, VII, 1995, стр. 173–197.
  27. Суботић Милан, Тумачки руске идеје, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2001.
  28. Суботић Милан, Руске теме, месијанство, интелигенција, нација, Логос, Београд, 2013.
  29. Филимонов Владимир Альбертович, «Н.И. Кареев и Перваᴙ Мироваᴙ Война: Взглᴙд очевидца и рефлксиᴙ историка», Вестник Нижегородского университета им. Н.И. Лобачевского. № 1, 2015, стр. 106–112.
  30. Цвијић Јован, Анексија Босне и Херцеговине и српски проблем, Државна штампарија Краљевине Србије, Београд, 1908.
  31. Berdjajev Nikolaj, Ruska ideja, Osnovni problemi ruske misli, XIX. i početka XX. veka, Demetra, Filozofska biblioteka Dimitrija Savića, Zagreb, 2006.
Из истог броја

Повезане публикације