ЈЕДИНСТВЕНО УПРАВНО МЕСТО – ИДЕЈА, ПРАВНА РЕГУЛАТИВА И ПРАКСА У СРБИЈИ
Предраг Димитријевић
Отвори публикацијуРепублика Србија је 2011. године донела Закон о враћању одузете имовине и обештећењу. Предмет истраживања у овом раду представља историјско-правна, упоредно-правна, нормативна и анализа примене у српској судској пракси члана 5. става 3. тачке 3. овог закона, којим је прописано да „право на враћање имовине или обештећење нема лице које је било припадник окупационих снага које су деловале на територији Републике Србије, за време Другог светског рата, као ни његови наследници“. У том смислу, акценат је стављен на права на враћање одузете имовине и обештећење припадника немачке, а у мањој мери и мађарске народности. Циљ анализе састоји се у покушају да се утврди да ли је овакво ограничење оправдано и да ли доприноси интенцији коју је законодавац имао приликом доношења српског реституционог закона, а која подразумева исправљање историјских неправди и правично обештећење лица која су након Другог светског рата лишена имовине без своје жеље и без (правичне) надокнаде.