ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ И ДОПРИНОС СРПСКОГ НАРОДА ПОБЕДИ НАД НАЦИЗМОМ
Илија Кајтаз, Срђан В. Старчевић
Отвори публикацијуСажетак
Историјски посматрано, положај интелектуалаца је увијек био тежак и никад сасвим задовољавајући. С обзиром да се аутентични оријентисани интелектуалци налазе на једном вишем етичком и вриједносном нивоу са којег критички расуђују о друштву и свијету у којем живе, они су често жртве државног и политичког прогањања. Као вјештина владања, политика настоји да уклони интелектуалну критичку свијест, и да интелектуалце потчини и конформира. Ипак, аутентични интелектуалци се супростављају репресивној политици. То се могло видјети у тоталитарним државама, као и бившој Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, али то се види и данас у тзв. демократској држави Босни и Херцеговини. Демократија се урушава репресијом и тоталитарним интенцијама.
кључне речи:
Референце
- Comte-Sponville, A. (2006). Je li kapitalizam moralan. O nekim smiješnostima i tiranijama našeg vremena, Zagreb: Poslovni dnevnik MASMEDIA.
- Duga. (1988). br. 386.
- Душанић, Б. Ј. (2016). Економија постмодерне, Бања Лука: Универзитет у Бањој Луци, Економски факултет.
- Deutscher, I. (1977). Staljin: politička biografija, Zagreb: Globus.
- Džonson, P. (2020). Intelektualci, Beograd: Laguna.
- From, E. 1963). Zdravo društvo, Beograd: Rad.
- Furedi, F. (2008). Politika straha: s onu stranu ljevice i desnice, Zagreb: Antibarbarus.
- Gross, B. (1982). Friendly Fascism, Boston.
- Miloš, Č. (1985). Zarobljeni um, Beograd: BIGZ.
- Prelević, M. (2020). Milovan Đilas: anatomija jednog disidenta, Beograd: Nedeljnik.
- Solženjicin, A. (1988). Arhipelag Gulag 1918-1956, t. I, Beograd: Rad.
- Solženjicin, A. (1988). Arhipelag Gulag 1918-1956, t. II, Beograd: Rad.
- Staljin, V. J. (1946). Pitanja lenjinizma, Beograd: Kultura.