ДЕМОКРАТСКИ КАПАЦИТЕТИ СЕОСКЕ САМОУПРАВЕ
Dragan Markovic
Open publicationУ овом чланку аутор разматра непосредан однос између насиља и идентитета у процесима етничке мобилизације и сукоба. Утицај етнички мотивисаног насиља на идентитет, као и идентитета на насиље, је толико јак да се може рећи да су ова два феномена међузависна; постојање снажног осећаја етничког идентитета значајно олакшава колективну мобилизацију и подстиче сукобе, док, са друге стране, сукоби и насиље јачају етничке везе, емпатију и идентитет. Истиче се то да посебан значај улоге етнички мотивисаних оружаних конфликата у афирмацији идентитета лежи у чињеници да се насиљем у јако кратком временском периоду постижу резултати за које би, иначе, биле потребне деценије, некад чак и векови, као и то да су етнички идентитети афирмисани на овај начин снажнији, отпорнији и дуготрајнији од идентитета насталих „класичним“ културним обликовањем. Насиље, стога, како захваљујући свом деструктивном, тако и стваралачком потенцијалу, представља вероватно најзначајнији фактор обликовања етничког и националног идентитета.